Svi su tada imali nekoga…brata ili sestru.Ja nisam.Molila sam mamu da mi rodi brata…Ali pre 21. godinu na svet je donela nju. Maleni smotuljak koji nam je svima promenio zivot iz korena.Naravno,bila sam presrecna.Napokon I ja imam nekog sa kime cu da se igram kad ona malo poraste,sa kime cu da delim svoje tajne,sa kime cu da menjam garderobu kad poraste.

Ne secam se bas svega dok je moja sestra bila mala…al' se secam kao kroz maglu onog dana kada je dosla kuci.Bila je glavna atrakcija tih dana…meseci…U pocetku sam bila presrecna…ona mi je bila kao velika ziva lutka sa kojom sam se igrala,koju sam mogla da presvlacim,hranim.Nervirala me je kad je plakala,jer lutke to ne rade…mada ima I onih koje placu…al brzo prestanu.Ova moja..nikako da prestane.

Ja sam bila deset godina starija od nje,znaci..delimicno I sama bila sam dete.U tom period,nisam znala sta znaci pojam ljubomore,ali sad kad je proslo toliko vremena,sad znam da je to bilo u pitanju.Ona je mogla sve,ona je mogla da izvrlja ceo zid sa vostanim bojama,a da joj mama I tata nista ne kazu,ona je mogla da skace sa mini linije I da joj se svi dive…Jednom recju..ona je mala I moze sve.

A ja? Ja nisam mala? Tada sam u svojoj glavi ko zna sta I kakav film razvijala…I malo po malo…razvijala se ljubomora kod mene prema njoj.Gledala sam na svakom koraku da joj pomalo napakostim(sad me stid zbog toga)…da je stipnem dok mama I tata ne gledaju,a kad ona pocne da place,da joj kazem..’’Sekice,nemoj da places’’ I da je ljubim da prodje.Toga se dobro secam.Kad je malo porasla…poverila mi je mama nju na cuvanje…a ja sam je naterala da sedne na krevet I da se ne mrda sat vremena.A ona mrvica..tada je imala samo tri godine.Nimalo mi nije prijatno da priznam posle toliko godina sve ovo…ne osecam se lakse.Cak me sad I sramota svega.

Moja  tada ‘’omiljena’’ sestra je rasla..i rasla..a I ja sa njom.Ja sam ulazila u period puberteta…Kao I svako dete u tom periodu…I moji su samnom imali ‘’malih’’ problemcica.Pojedine probleme sam pravila da bih skrenula paznju na sebe…Nije lako…deset godina sam bila centar desavanja mojim roditeljima..i onda se pojavi jedan ‘’mali smotuljak’’ koji mi preuzima presto.

Napokon je porasla….napokon mogu sa njom da imam odnos kao sestra-sestra.Napokon sam posle toliko godina srecna.Sad bih je tako jako stegla uz sebe,da joj nadoknadim za godine  sto sam bila nepravedna prema njoj.Ona je moje ‘’cudoviste’’,moja prgavica,moj mrgud…kojoj kad nesto nije po volji..ocas posla zaplace I sve digne na noge.

Posle svih ovih godina,napokon mogu da podognute glave kazem….Moja sestra,moj ponos!Osoba sa kojom mogu sada o svemu da pricam,da me posavetuje kad ja nerealno gledam na situaciju,da samnom odplace…da samnom podeli radost I srecu.Ona je sada savesna devojka.Moj smotuljak….izrastao u u jednu prelepu devojku.

Juce joj je bio rodjendan…danima sam razmisljala…na koji nacin da joj priredim nesto..sto ce pamtiti ceo svoj zivot.Zelela sam da joj na svoj nacin nadoknadim za sve sto sam bila nepravedna prema njoj.I uspela sam…

-Seko,jel spavas?

-Ne spavam,ubacujem slike na fb.

-Super,bas sam htela za to da te pitam….kako mozes da mi posaljes te slike?da ih I ja ubacim na fb.

Posle par minuta..stize mi od ‘’smotuljka’’ poruka jos jedna….

-E sekic,dragi,najdrazi,hvala ti puno za sveeee….divni ste!Prvi put sam se osetila posebno!Volim vas!

Od siline emocija…prvo sam par trenutaka samo gledala poruku,posle sam se zaplakala…nisam znala sta da joj odgovorim,nekako sklopih ovih par recenica….

-Nema na cemu sunce moje,ovo je tvoj dan..i zelela sam da se razlikuje od ostalih.Ljubim te puno I nadam se da ti je stvarno bilo lepo…mi smo se trudili da ti bude.

-Jeste,nijedan rodjendan nije bio ovako lep!

Mojoj sreci nije bilo kraja…nikada necu zaboraviti njen izraz lica kad nas je sve videla sa kapicama na glavi I sa balonima sa posvetom.U prvom mahu,samo se smejala…po okicama sam videla da bi zaplakala,od srece..radosti…Dok smo joj pevali rodjendansku pesmu…verovali ili ne..sve su mi slike proletele kroz glavu iz naseg detinjstva.I ona moja namerna stipkanja je kao male..i ono sedenje njeno u fotelji,kad nije smela da se mrdne….ovo je moje izvinjenje njoj kao malom ‘’smotuljku’’.

Najteze je pisati o onima koje mnogo volite,najvise….najmnogopunije!Valjda sto je svaka rec preslaba ili ne postoji rec za tu emociju....priznajem da pred njom ostajem ponekad nedorecena.Sve bih dala za nju…

Sve bih dala za moje malo cudo.

Sve bih dala za moj mali ‘’smotuljak’’.

Sve bih dala za mog mrguda.

Sve bih dala za moju prgavicu.

Doslo je vreme za neke druge price,ja sam napokon odrasla I odbolovala svoju deciju bolest zvanu ljubomora.

Edited by delta, 2012-10-22 16:42:54

Velika seka se malo raspilavila . I neka . Tako treba .

Tocno znam kako je to maltretirati vlastitu sestru. Moja je starija 3 godine od mene pa sam je znala mlatiti i usput vikati: "Mamaaaaa, Suze me tuceeee!" Onda majka uleti u sobu pa jos sestra i od nje dobije batina. Jeziva sam bila, je-zi-va!

Oduvijek smo bile dva razlicita svijeta, tako je i dan danas a opet...sve bismo ucinile jedna za drugu. Cudne su te sestrinske veze

Dobro je... bar jedna ucena je urodila plodom "Pisi blog pa cu pustim Zoki!"

Srecan rodjendan seki i pozovi je da izbloguje i ona tebe

Srecan rodjendan seki!!!

I ti si joj i lep blog posvetila.

ja sam na zhalost lishen malog smotuljka (jedinatz sam), zato male smotuljke drzhim po dzepowima (dzidze), da nadoknadim propushteno u zhiwotu

Ja sam bila taj smotuljak. Jednom moja mama mene ostavi na čuvanje 5 godina starijem bratu. Ja počnem da plačem, a on? Zapuši uši i pošto smo stanovali u prizemlju, iskoči kroz prozor i ode da se igra daleko od moje dreke :-D

Danas se pitam, kako to da ga obožavam?  :-)

Nisi ti kriva za nastalu ljubomoru u tom periodu, već roditelji koji su trebali da ti stave do znanja da si im ti i dalje veoma važna bez obzira na smotuljak.

Ja sam veliki brat i ima da bude kako ja kazem i znas sta volim i  moju a bogami sad i tvoju seku

Oduvek sam mastala da imam stariju sestru...ako ima nekog ko bi me usvojio, nek se javi

Moja mladja sestra dobro da je ostala ziva pored mene. Ja dve godine, ona mesec-dva. Nabila sam joj kiflu u usta do pola, tako da je jadna pocela da se gusi i poplavela. Sreca te joj je mama histericno iskopala kiflu iz usta. Moje jedino objasnjenje je bilo: "Kazala je: gladna sam, daj mi da jedem"... Mos misliti - cudo od mesec dana govori! Srecom pa je to bio jedini "pokusaj ubistva".

Volimo se najvise na svetu, a ja imam srecu - dve devojcice koje su iste kao nas dve dok smo rasle. Da - cudni su ti sestrinski odnosi

Sto i ja nemam takvu sestru...nego starijeg brata namcora...ili sam mozda ja namcor?