Sedeli smo u obližnjem kafiću i ćaskali o svakodnevnim temama.Dan kao i svaki drugi dan...bez ikakve naznake za neko lepo dešavanje...ispijamo pivce...Drug navalio sa pričom,ne zatvara usta...vodenica potočara....

-Onaj Troicki ništa nije uradio...čak je i pao na 45. mesto na ATP listi.

-Ma...baš me i ne zanima Troicki...nešto i nisam pratio u poslednje vreme dešavanja u tenisu.

Priču je prekinuo jedan sms....bacio sam pogled na sat...i vratio mobilni u futrolu.Nisam imao osmeh na licu,to se jasno videlo.

-Zar ga nećeš pročitati? Možda je nešto važno?

-Šta može biti toliko važno? Nemam više srca da čitam njene poruke...Više joj ne odgovaram...iako sam joj rekao da će uvek dobiti odgovor. Po njoj sat mogu da navijem,svaki dan u isto vreme stiže jedna ista poruka...znam sadržinu...boli me da je čitam,jer i ja isto to osećam.

-Možda nije ona...možda je neko drugi...

-Ne druže...pogledao sam na sat...ona je....Znaš...samo mi je ona u ponoć čestitala svaki novi dan...smejao sam se svaki put,dok mi nije objasnila zašto to čini.Sećam se...rekla je da je ovo jako surov svet...i da je svaki novi dan ustvari pobeda nad istim. I u pravu je...al nerado priznajem.Evo mesecima mi uvek u isto vreme pošalje sms...sa istim sadržajem...i posle toga ništa.

-Jesmo li ikada pričali nas dvojica o njoj? Ne čini mi se priča baš poznata.

-Nismo...ona je neko o kome ne pričam rado pred drugima...čuvam je u svom srcu..za neka druga i lepša vremena...gde ću je zvati svojom. Ona je moj pesak na dlanu...koji čuvam na samo sebi svojstven način.Ona je neko ko  je svojim prisustvom u mom životu,doneo vedrinu i pokazao mi da opet mogu da zavolim.Neko ko je uspeo da probudi i najdublje emocije u meni. A nije ništa tražila od mene...samo da budem tu...da je volim...to je sve.

-Pa...jesi li joj ispunio obećanje?

-Jesam,ali samo jedno vreme. Nisam mogao da izdržim njeno dugo odsustvo.Boleo me je svaki trenutak proveden bez nje. Čak nisam mogao ni da uživam onako kako bi trebalo u njenom pristvu,jer sam previše razmišljao o tom trenutku kad bude otišla.

-A zašto bi otišla,ako te je volela isto koliko i ti nju? Ne razumem te žene...nikad ih nisam razumeo...a nešto u poslednje vreme i ne pokušavam.

-Čuj...ona je morala da ode...ne zbog nedostatka ljubavi koja je bila medju nama...već nešto drugo je po sredi. O tome mi je jako teško da pričam...nemoj me siliti...dovoljno mi je sve ovo.

Sagnuo sam glavu,da drug ne primeti setu u mojim očima i suze koje sam pokušavao  sve vreme da zadržim. U glavi su mi se opet vratile slike naših srećnih trenutaka. Preplitale su se ...pa na tren se setim prve zajedničke kafe...i onih skrivenih  pogleda koje nisam skidao sa nje,svaki put kad bi ona okrenula glavu na drugu stranu. A tek onaj snežni dan,kad ssmo prvi put zajedno javno izašli medju svet....držeći se za ruke kao svaki srećan par...

-Ej...dokle li si ti stigao...da mi je znati? Čudan si mi u poslednje vreme...jako čudan. Gde je bre onaj od ranije...Baš bih voleo da znam!

-Eh.. zajedno sa njom...u mislima.

-Ma daj brate...šta ti je U kom svetu ti živiš? Ko je još živeo od snova? Put pod noge i vraćaj se u realu...Vreme ti je...

-Vreme je za šta? Vreme da nadjem devojku u kojoj ću tražiti sve vreme nju? U njenim očima ću tražiti oči ove žene....u njenom poljupcu ću pokušati da nadjem slast ...ali rekla mi je ona davno....da ni NE POKUŠAVAM.

-Ma daj molim te...ona ti je rekla...počinješ da me više nerviraš!

-Znao sam da me nećeš razumeti...zato ti nikada nisam ni pričao o njoj...Nekad se uplašim da nisam joj pokazao dovoljno i na pravi način koliko je volim,kolika je moja ljubav prema njoj...možda ću jednoga dana i uspeti. Žao mi je samo što nikada nisam imao prilike da je vidim kad otvori snene oči...da je vidim razbarušene kose...da joj sa osmehom poželim dobro jutro...

-Hoćeš još nešto da popiješ? Hajde...ispali smo iz forme...nekada smo mogli popiti više piva...sad ispijamo ovo jedno ceo sat! (smeh)

-E...davno sam joj obećao da neću piti...iako nije baš to tražila od mene...Ali sećam se jedne večeri dok sam bio kod kumova na slavi....Odvalili smo se od alkohola. Zvao sam je to veče svaki put kad bi me neka pesma podsetila na nju...

-Nemoj samo da počneš sad da pevaš...znaš da te je jako teško slušati ...

-A reci mi...misliš li ti i dalje na nju?

-NE!!!

-Hehe,ne zavaravaj se...misliš,jer inače bi pitao na koga?

Tajac je nastao....ali sam ubrzo nastavio priču....

-Ona me je slušala...ona je umela da me sluša...ona je verovala u mene,čak i onda kad niko nije verovao...ona nikada nije odustajala od mene...iako sam ja to jako često radio...ona je neko ko nije odustao posle svih mojih grešaka...ko me voli baš ovakvog kakav jesam....razumela je svako moje raspoloženje i neraspoloženje...svaki moj strah...volela me je baš ovakvog kakav jesam...nikada nije želela da me menja,a promenila me je...

-I...hoćeš li napokon pročitati taj sms...jako me zanima ta misteriozna višemesečna poruka!

Uzeo je mobilni...izvadio ga iz futrole...Khm...nemoguće...nije od nje....pomislio je u sebi.Unezvereno je čitao poruku...gutajući knedlu...čini mi se pri svakom zarezu u poruci.

-Šta ti je bre? Jel sve ok?

-Nije ona...njena sestra je.

-I ? Aman čoveče,pričaj...šta se desilo?

Više nisam mogao da zadržim suze.Gledao sam u poruku,dok su mi suze kvasile displej ....

 -Izgubio sam je...nema je više....Otišla je možda jedina osoba kojoj je ikada bilo stalo do mene...

Tek kada nekog ili nešto izgubiš u životu,shvatiš koliko ti je to nešto ili neko značio. Ne dozvolite da Vam se ovako nešto desi...pokazujte ljubav svojim voljenim bićima...ne dozvolite da ponos ili bilo šta drugo stane na put Vašoj sreći....

Edited by delta, 2013-04-16 09:12:04

tuzhna pricha machko, al jebesh ga da si zashetjerila kraj blog bi izgubio na tezhini...

Obično je baš tako deltice, malo ko ceni prisustvo voljene osobe tada kada je blizu, i njenu veličanstvenost spozna tek kada je na neki način izgubi. A izgubi je je upravo zbog ponosa. Divan je blog.... jubbbb

Gde si macko odlican blog....

Divan blog draga, bravos    Takvi su muskarci, osveste se tek kad ostanu sami. Evo i pesmice ko za ovu temu

Svi smo mi pomalo skloni " egu" i " ponosu" i ono sto bi u tom nekom datom " momentu" trebali reci i pokazati - izostane ... a "pravim" ocima pocnemo gledati tek kad izgubimo ... 

Lijep blogich

U pravu si deltic, treba cjeniti ono sto imamo, inace cemo se kajati cjeli zivot.

Lazu kad kazu da vreme ljeci sve. Nekih stvari nikad ne promjeni. Zavisi od pojedinca kako duboko te osjecaje potisne, koliko se jako trudi ne misliti na to svaki dan, al i nakon puno godina, dosta e jedna sitnica, da u nama pokrene val emocija, sjecanja, kajanja....jbg

odlican  deltic

ubedljivo najjača.... "nikada nije želela da me menja,a promenila me je..."

Bravo bravo!