Mislili ste da cu pisati o tome kako odlazim..kako mi je dosta svega...kako sam razocarana u ljude...u moderatore..u kvalitet kvizova..anketa..ma jok !!! Doslo je vreme da krenem  ponovo u prvi razred..i to po treci put!

Za nas roditelje koliko je bio bitan polazak u vrtić,toliko je još bitniji polazak u školu.Briga o tome..kako ce prihvatiti samu skolu kao instituciju...kako ce biti prihvaceno od strane ostale dece,uciteljice...Juce sam imala vecu tremu nego kad sam pre mnogo godina stala pred maticara...A ne znam zasto...Ona je delovala tako...ushiceno..zadovoljno...

''Ajde mama,zakasnicemo''-govorila je sve vreme

''Polako,imamo vremena''...a svaki put mi  gnedla u grlu zastane..a vremena sve manje i manje))

Polako pocinjem da je spremam za taj njen prvi pocetak...gledam je sa osmehom na licu i u glavi mi se vracaju slike onog dana kad sam je prvi put videla,onog dana kad sam je rodila.Kako je bila majusna,a vi sad..djak prvak

''Mama,jesam li ti lepa?''-kroz osmeh me je upitala.

''Ti si mami uvek lepa,a danas posebno.Mama je ponosna na tebe,sto si izrasla u veliku,pametnu i lepu devojcicu''-dok to izgovaram,sve manje glasa imam.

Spremne smo,napokon.Izlazimo polako iz kuce i krecemo u skolu.

''Mama..jesam li ti rekla koliko sam srecna sto krecem u skolu,pravu skolu?''

''Jesi Iva..i mama je jako srecna''

I dalje mi se slike motaju po glavi,neverovatnom brzinom...Prisecam se svega..i onog dana kada je imala visoku temperaturu,danima nisu znali pravu dijagnozu,dok na kraju nisu mi doktori rekli..

''Vase dete ima Kawasaki''.... Ne..ne zelim da se to meni desava...Borili su se za njen zivot deset  dana...i izasli smo iz toga kao pobednici...Ne bih se vracala na taj period...

''Mama..eno je Lana...i ona je samnom zajedno u razredu..i Doroteja...i Sara..znas da je i Marija Stojanovic sa nama..pa sve moje drugarice iz vrtica''-ne prestaje da prica,da izrazava svoje ushicenje zbog svega,a ja ..kao da sam u blagom mentalnom zastoju...odgovori su mi kratki..jasni...srecna sam i ja,ne mogu da kazem da nisam,ali...nesto je tu jace od mene...

Ispred skole sve vri od djaka prvaka...devojcice su u haljinicima,sa divnim frizuricama...decaci pravi momci,spremni za nove ljubavne probleme(kao u vrticu)....Roditelji raspolozeni..svako gleda ponosno na svoje dete...divna atmosfera Stigle su i uciteljice,pedagog i direktor skole.Decica su bila prozvana od strane uciteljica,direktor im je jednim kratkim govorom pozeleo srecan polazak u prvi razred...Ulaze u skolu...za sve njih,pocinje jedna nova prica...malo ozbiljnija od one koju su imali kod vaspitaca u vrticu..nove ljubavi..nove radne pobede.

Kako god...ona je spremna..pa moram biti i ja

Pa srećan ti polazak, đače prvače!

Đački korzo

Jao Delto, da mi je da se vratim u te dane. Kada su babe pricale: mala deca, mala briga, ja sam samo cekala da porastu da bi mogle da mi kazu sta ih boli, da li su gladne, da li im se piski... Ali porastu brzinom svetlosti - da ne poverujes. A onda se pitas: kada je pre proletelo?

nek je sa sretjom polazak u shkolu

Sretno tvojoj malenoj djevojčici, da bude vječno nasmijana a ti ponosna. 

Sretan polazak u skolu, pa da donosi mami petice i bude djak

Sretan polazak u skolu tvojoj djevojcici.

Sretan polazak u skolu, puno petica i pesmica, da se mama ponosi na svoje djace prvace 

Srecan polazak u shkoli ))

Pridružujem se čestitkama

brbljivka na mamu jel  zelim joj svu srecu od srca