Beograd-Batajnica....270 km...sitnica
Jeste li nekada imali osećaj da ste se izgubili dok ste tražili neku ulicu ili recimo prigradsko naselje...grad? Niste?!?! E pa ja jesam...i to evo baš juče,dok sam sa KikiT77 i sa svojom ćerkicom,krenula put Batajnice u posetu dragog nam Admina i njegove ''jače'' polovine gipsy-ke.Neću Vas daviti o detaljima,preći ću na glavni deo priče.
Na dogovorenom mestu,našla sam se sa Kiki...Lagano je padala kišica,tek toliko da okvasi šoferšajbnu.Ali meni to nije smetalo...da na novosadskom putu,omašim skretanje i produžimo za Zagreb.
-Deltice,nisam baš sigurna,ali mislim da si trebala ovde da skreneš.
-Misliš...ja sam se nešto zamislila...ne videh tablu...sad ćemo naći izlaz za nazad.
Uzimam mob...tražim medju poslednjim pozivima...
Moja duša...nije taj
Crna udovica..ne nije ni taj
La mrnjaju...ne ni taj
E...evo ga...Čika Voja...calling
-E..mi smo omašile skretanje.Šta sad!?
-Sad piči samo pravo...ne skreći nigde.( kasnije ćete videti da mu je ovo bio alternativni odgovor,kad ne zna šta d anam kaže )
-Dobro...pičim pravo i gde da skrenem?
-Nigde...samo piči pravo i nadji neko isključenje za Novi Sad.
-Evo isključenje za aerodrom...Brzooo pričaj,jel da skrenem?
I tako ja stojim sa upaljena sva četiri migavca na sred autoputa i čekam da se Voja smisli da li da skrenem ili ne.
-Požuri bre...da skrenem?
Osećam da je u sebi pomislio...ne moraš da skreneš,skrenuću ja pre tebe. Džumbus pravi.
-Ajd skreni...ali mnogo ćeš da se vrtiš u krug.
-Aj čujemo se posle...sad skrećem i javjam se u Bataju kad udjem.
Ovo je tako lagano zazvučalo...Bilo je skoro pa 13:30 kad smo se čuli sa čika Vojom...i sve je lepo i lagano išlo...da se Kikica i ja nismo zapričale.
U jednom trenutku pogledam i kažem joj...
-Kiki,ovde smo trebale da skrenemo...aaaaa
-Sad ne možemo da se vratimo unazad?
-Neeeeeeeee
Zadnji poziv...Čika Voja...
-Mi smo se zapričale i omašile skretanje za Bataju
-Gde ste sad?
-Pa prošle smo skretanje...sad smo..ne znam ni ja gde smo..ni gde vodi ovaj put...
-Sad idite samo pravo...ne skrećite nigde sa puta!
Al ja ne bih bila ja,kad ne bih uradila po svome.Ne slušam šta mi Voja kaže i na pola puta do prvog skretanja,prolazim izmedju graničnika na autoputu,pravim saobraćajni prekršaj...i vraćam se nazad.
-Moja mama se izgubila-dobacuje Anja.
-Nisam sine,brzo smo kod čika Voje i teta Nate.
-Jes malo morgen.
-Deltice,a šta misliš da pozovemo Voju da vidimo kako dalje?
-Ma ne brini,sad ćemo da nadjemo izlaz iz ovog beznadja.
I tako smo se vrtele u krug,skoro pola sata.Ali izlaz nismo našle.Već smo pomislile da ćemo provesti život u kolima.Sad sam jedva čekala da nas negde milicija zaustavi,da mi makar kažu gde je put za ,,nazad''.Ali ni cipelića(panduri koje je put naneo eto tek tako)..ni saobraćajaca ..ni kornjača ( panduri u full opremi)...nikoga nema.
,,I will always love you'' je ponovo zazvonio...
-Aj Kiki,javi se,ja ne smem...Voja je...
Kiki je dobila instrukcije...šta i kako dalje....
-Rekao je Voja...sad samo pravo i nigde ne skreći.I na prvom skretanju...ideš desno...i posle samo pravo.
-Ooooookeeeeeeet!!!!
Kad smo videle tablu...BATAJNICA....Sunce nas je ogrejalo!!! Stigle smo kod Admina i gipsy tačno u 14:45! Ma...nismo mi krive...bila gužva na putu..radovi...i tako to
Edited by delta, 2013-04-04 13:51:06