Osećaj kad kreneš od ponedeljka sa novom odlukom...Kad kažeš- od prvog ću početi sa trčanjem... Kad u Novoj obećaš da će biti bolja od "stare"...al' šta s onom odlukom koja nam je usađena ili genima preneta,  jer vaspitanje nije još usledilo, kad baš nisi hteo da zaplačeš iako su svi u porodilištu napeto to iščekivali... Onda kad su te kolena ludački pekla dok ih mama alkoholom čisti... Onda kad ti debeli Jovan zavrće ruku, a ti "vladaš" situacijom namignuvši ekipi "ih k'o da to boli" ...

Šta radimo sa tom ludačkom pokretačkom snagom koja se zove inat? Koliko smo spremni da ulažemo da bi nam se možda dvostruko vratilo? Zašto svesno plešem sa sudbinom gde već, štiklom, prelazim rub ivice, ali se na prstima vratim na sigurno... Balansiram ... Vrtim se... Pretim sama sebi...

Nose te stvari životne i upadaš i ti u razne situacije, kao i svi ostali , ali nekako osetiš da si negde davno rešio...

Nije problem da nekog izgubiš, koliko je problem da ga pošteno oplačeš...

Donosiš i odnosiš, jer sve je tvoje...

Preuzimaš kontrolu, jer nema reprize...

Ti si jak... jer premnogo je slabih...Ti si hrabar ...jer premnogo je kukavica... Ti ne plačeš, čemu, kad već svi plaču... Da li si ti poseban ili su drugi preobični , pa ti samo tako misliš? Da li je sve za inat ili si prosto samo tako ...nekad davno rešio...

Edited by Sofija, 2012-03-26 23:50:54

Interesantno...
Onaj osecaj kad emocije nadvladaju razum...

Kažu, da je samo jedan kutak svemira koji sigurno možemo da popravimo, a to smo mi sami!  U tom smislu, inat je odlično oružje

Sofka

Niko na svetu te neće mrzeti onoliko kao oni koji su očekivali da im se na ramenu isplačeš. A nisi, jer ne umeš. 

Mada, ti to već znaš.

Ajsice ....tako tačno...