Kao kad se ono, retkim, jutrom raznežim, pa ti u kosu šapućem...  sve dok mi glas u grlu ne nestane, zagušen jer si ti u meni... kap koja čini savršenu dozu i tako lako, ni premalo, ni previše, kliziš poznatim stazama mog nemira...

Kao kad znam da stojiš iza mene, a ne okrenem se...ti ne kažeš ništa, samo si tu...

Kao kad trčim po letnjoj kiši u sandalicama dok se ti mrštiš jer šljapkam po baricama... poprskam te, a ti se, ipak, nasmeješ...

Kao kad pijemo iz iste čaše, a druga je tu, na stolu...

Kao kad ćutimo, onom prijatnom tišinom i maziš mi kosu dok uranjam u tvoje oči...Iz njih izbija i snaga i želja i toplina , sve odjednom....One mi se smeju dok prva ne oborim pogled

Kao što ne volim kad pričaš punih usta...

Kao kad si tvrdoglav i ne veruješ mi...

Kao kad se ljutito okreneš na svoju stranu kreveta, iako znaš da ja suznih očiju gledam u plafon...

Kao kad me ne čuješ....

Kao kad gledam kroz tebe...

Tako je, onda, vreme da moju ruku ne držiš u svojoj.... da moj lik od svog razdvojiš.... da naša tela u drugoj dimenziji zamisliš.... da moje reči više ne ponavljaš, a ja ne vidim koliko si lep....

Tako je, onda, važno da znamo kad je početak kraja i kad vreme dobija drugi oblik, jer vrišti zarobljeno, neupotrebljeno, zaboravljeno...

Tako je, onda, vreme da me pustiš...

sta reci '. . .'

posle owakwih rechi ako te ne pusti, onda je budala....ja bih te pustio, da si moja...ali samo pod uslowom da mi se wratish...jednom

Idi bre Sofka u peršun...milion puta napišem komentar pa ga obrišem.Mrzim kada mi nedostaju reči da opišem nešto što sam pročitala.

Mogu samo da dodam još neke ''sitnice'' koje su od bitne važnosti...

-Važno je da ne možemo nikoga prisiliti da nas voli,ali zato možemo mi voleti.

-Važno je da shvatimo  da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je različito.

-A meni najvažnije je to da sam napokon shvatila da  postoji osoba koje me nežno voli, ali to ne zna na pravi način reći...a ni pokazati.

Prelepo napisano...ne bih ništa dodavala više kao komentar...da ne uprskam osećaj

Ti si zena heroj. Aj lav ju.

Ne ume svako da ode dostojanstveno, a jos manje da pusti dostojanstveno.

lepo Sofija

Predivno Sofija

Molio bih administratore da ukinu ovakve blogove. Ljubav pa ljubav. Gde je tu seks?

Lepo, ali tužno.....

Svidja mi se. Samo sto nikada ne volim kraj i uvijek kada citam neku pricu, blog, knjigu, gledam film... i necemu dodje kraj, nekako to emotivno dozivim. A da imas smisla za pisanje imas Moje skromno misljenje.

Divno napisano Sofijice

Uvek sam se divila ljudima koji umeju da prenesu na papir svoje emocije...valjda zato sto ja ne umem...ali umem da ih pokazem...tesim se jer kazu da slika vredi vise od hiljadu reci...

Divno Sofija...sa uzivanjem sam citala ovaj blog

Nešto mi se čini da će njegov životni moto uskoro biti:

Jednu divnu osobu poznavao je dugo, a upoznao je tek onda kada ju je izgubio i kada je počela mnogo da mu nedostaje...

Baš lep blog :-)