Ljubav...ljubav se ne kupuje,ne narucuje...na tomboli,bingu ili lotou...Ne znam njenu definiciju..

Gledajuci neke ljude oko sebe shvatam da je ljubav veliki dar...Ljubav je pocetak zivota u stvari bez nje smo niko! Sta je dusa bez ako ne voli? Sta je pustinja bez peska? Dok koracam nekim stazama osecanja,mislim na njega...na nekoga ko mi menja dan....noc...podne..."zivot". Otvaram oci...i ovaj put pomislih na njega...na osecaj koji je u meni...osmeh je na licu. I sta god ljudi pricali o njemu...on je poseban...volela bih da me uzme za ruku i odvede daleko..najdalje...On  tako obicno-ne obican covek pun vrlina a i mana...Ali kad zavolis nekoga...znaci zavoleo si i njegove mane..Danasnja cinjenica je da...LJUBAV NE TRPI BRZINU...Cinjenica je da se ONO pravo mozda ceka? NJegov osmeh menja sve..kada je tu...boje duge su oko mene..letim lebdim..lep osecaj...Kao da je u meni probudjeno srce koje je dugo spavalo..ne znam da li TI znas koliko mi prija? Ne znam da li ti znas koliko mi je stalo do njega..Nekada se ne znam ponasati..nekada "zvucim" pogresno..Veruj nije namerno..Zbunim se..i ispred ogledala pitam sebe "Sta ti je Inna" ? Da li je vredan? Da li da se upustam dalje..ne poznaje moju bol...svakome je svoja najjaca? Ali ne da mi da mislim na bol...uvek je tu da me nasmeje...cak i kada je sam ne raspolozen...Primetih..on nece ,ne zeli...da to utice na mene...Jedna njegova lepa rec i srce je puno..Tako mi malo treba od njega da mi osmeh ne silazi sa lica...Toliko toga bih napisala ..ali kao sto rece polako...na tenane...hajde da naucim i to ..da usadim sebi...Hej TI koji citas ovo...poseban si u mom srcu..ne idi...trebas mi iz dana u dan...postajem ovisna o tebi...Usao si u mene,a tek ulazis sve dublje i dublje...lazeeem...ne zelim da stane ..nekada  zelim pobeci...ali uvek ostajem..Nekada pozelim da nema nista u meni...ali ti sa jednom svojom recju menjas sve...tako malo je potrebno da me ti usrecis...Mozda zvucim kao neka klinka...tinejdzerka...ali ja tako osecam...tesko mogu izgovoriti...ali znam da imas razumevanja...Znam da si tu ..ostani molim te...ostani jer ...!!! Potruditi se nije tesko,ali za sve je potrebno DVOJE..Razumi bar TI..E SAD OVAKO...NASTAVLJAM OVAJ TEXT SA RECIMA...BILO JE I PROSLO JE...Hvala njemu sto je nesto korisno uradio..znam da ga ne moze mnogo njih razumeti..shvatiti nekoga ko nije ni malo slican nama tesko je...ali u njemu ima puno dobrote..nikad necu reci losu rec za njega..nikad je ni pomisliti...ipak su noci sa njim bile lepe...Pamticu samo prelepe casoove provedene sa njim..Ali,na zalost idem dalje jer je vreme...Ostavljam sve iza sebe kao da postojalo nije...Pruzicu mu ruke ako budu potrebne...zagrljaj ako treba da ga utesim,osmeh ako mu znaci...ali ljubav je ipak za DVOJE...I ako se nalazs negde u ovoj prici.."Ljubav je prelepo osecanje kome se ne treba olako prepustati...mozda nismo trebali to NI TI NI JA..." ...Puno suza nosi prica ljubavna...Jer nisam ali nisam trebala to...

Prelijep blog...Svi se nekad pronadjemo u tudjim pricama o ljubavi,kao sto sam se i ja sad pronasla u tvojoj prici..Dok sam pocela da citam blog u usima su mi poceli odzvanjati stihovi pjesme ˝Neke se noci naprosto dogode..Neke te oci do smrti progone ˝..Nekad je tesko ostaviti iza sebe te noci provedene sa osobom kojoj smo dali sve..koju smo voljeli vise od svega na ovom svijetu i krenuti dalje..jer ima dana kada te uspomene preplave i ne daju dalje...Ma koliko god se trudili da krenemo sve se nekako vraca na pocetak ..dani idu za danom...a mi u mjestu stojimo..nikako korak naprijed ..Jer kao sto sam vec napisala Neke te oci do smrti progone...Tesko je tu prazninu ponovo ispuniti i treba dosta vremena pustiti nekog novog u nas zagrljaj ..jer kad izgubis ono sto si volio dusom i tijelom iskreno i djecjom ljubavi,niko na ovom svijetu nije dovoljno velik da popuni tu prazninu ..Ja se iskreno nadam da ces ti uspjeti krenuti dalje jer znam da si dovoljno jaka ..Zivot ide dalje i samo jaki mogu uspjeti..Ljub dusiii

Neko je davno napisao: " i let ptica ostavi svoj trag..."! Nesecam se ni ime autora ni  da li sam citat u celosti zapamtio,istrgao ga u moru citata, a može biti da sam ga lično napisao u naletu neke davno zaboravljene ljubavne priče, slične ovoj. Jedno je sigurno,ptica je, hipotetički ili logično "odletjela" neznano kuda!

Elem!! U bre, jel ja to citiram rečenu damu(HAAHA)ajde, moram da se ispravim, te stoga kažem, dakle:

gledano iz mog ugla koji nije tako književni, već onako, zokijevski(to mu dodje kao novi pravac u književnosti), blog je izvanredan. To je josh jedan dokaz da žene bolje pishu od nas muskaraca. MIslim... mada nisam se neshto oprobao u pisanju, ko zna možda mi i podje za rukom.

Možda!!!

Draga Inna, ovo je naravno trebao da stoji na samom početku, silno si me namučiča čitajuci tvoj blog. Kad to kažem, mislim na boju. pa da, ponekad su važne i boje kako bi priča i tehnički bila skockana. No, to ne umanjuje lepotu priče. Stoga ti predviddjam lepu spisateljsku budućnost pod uslovom da ne ostanesh samo na ovom blogu.  Hteo sam puno toga da pishem ali mi večeras neshto ne ide: i ne, samo to, bojim se da ne upadnem u glibu sopstvene nemoći u želji da i a jednog dana postanem pisac. No, posle tebe, bojim se da bih mogao. Stoga necu se prihvatiti tog  nezahvalnog posla. Ono shto sam hteo da istaknem a da bih nastavio rečenicu  spočetka teksta o tragu koji se gubi, nije mi jasno kuda to idesh, i zashto bežish od njega. čemu to, ako te on voli- Ili sam ja prevideo ili smo mi mushkarci zasita arogantni, sebični itdd. Zashto mu opshte i pružiti shansu da se vrati, ako se vrati? Otishao je i ostavio trag koji ces ostati u tvom secanju, ne kao nada, već kao iluzija!!!