Prosto moram da se nadovežem na Ajsicin prokisli djus i Sehelinu budjavu kafu i sendvičak JAT-a i plasiram svoj doživljaj

Gomila spremna za Antaliju se gura na šalteru u ranim jutarnjim časovima (4h AM) i pored upozorenja da možemo samo 20kg prtljaga poneti, uvek ima onih koji se besomučno, a tako rano ujutro, mogu raspravljati. 

Zevam, pa opet zevam...popila bih kafu, ali se na aerodromu ne može zapaliti cigara, pa onda i od kafice odustajem. 

Ulazimo u avion i ponovo kreće rasprava osoblja i putnika da ne mogu toliki prtljag strpati "gore", a da ne mogu ni izmedju nogu da ga drže, da smetaju drugom putniku koji sedi pored njih ... Mada "njima" to nikako nije jasno...šta fali da trpiš moj "ručni" prtljag naredna dva sata, pa treba mi to sve?!

Bakuta - stjuardesa, ali najstarija koju videh, nam saopštava kako treba da se veŽŽŽŽemo, uspravimo stoČČČČČiĆĆĆĆe ispred sebe.....putnici se smeju ovom prenaglašenom Č, Ć i Ž i jedva čekaju da krene na engleskom to isto

Zabranjena je upotreba svih elektronskih uredjaja u ovoj fazi leta, a to se odnosi i na vaŠŠŠŠe mobilne telefone....jbt i ne krivim je, nama sve treba milion puta ponoviti i nacrtati.

I evo ih sa sendvičima , ako se to tako može nazvati.... E baš su ga uprskali , pomislih, bolje ništa nego ovu mini, mini, najminijaturniju zemičku u kojoj je samo parče sira. Putnici se smeškaju, uzimaju sendviče i jedni drugima pokazuju sadržaj, a zatim na red dolazi onaj ogromni "ručni" prtljag iz kojeg izlaze (ko nekad u vozu) sendviči sa pršutom, kuvana jaja... nude jedni druge čipsom, smokijem....deca maltretiraju roditelje po milion puta da im dodaju sad žvake, sad čokolade....pa smoki.....Roditelji grde decu kako su sad napravili svinjac oko sedišta , ali im i dalje dodaju sve što traže...

Četiri bebe u avionu, sve četiri plaču u isto vreme i u momentu ti žao roditelja koji na sve načine pokušava da umiri dete, a na momente pomisliš - pa da li je normalan, da na ovoliko maltretiranje nosi tako malo dete, u ovo doba noći- jutra....

Sad se svi zezaju na onu "Roditelji treba maske da stave prvo sebi, pa tek onda deci" - Kao stavite im maske, samo da ih ne čujemo

Poslužuje se piće...e sad.... Neću kafu (Sehel info), a neću ni djus (Ajsica info) i kao ću onda vodu. Dobijam, mlaku ka toplom, vodu...i tad mi počinje biti muka... Pih, bolje samo žvaći te žvake, mislim se ja, reguliši pritisak u ušima i ćuti...

Žena pored mene puši elektronsku cigaru i raspravlja se sa dedicom preko puta da njemu od te cigare ne može biti ništa, a on uporno ponavlja "da, svi ste vi pametni, sve vi znate...a što ja nemam vazduha u vazduhu!"

Pokušavam da čitam, ali mi dete koje sedi iza mene odvaljuje bubrege šutirajući sedište jer mu je dosadno....Nadam se da mama ima još neki čips, smoki, žvaku....anything- da ga opet malo zabavi, na par minuta, jer ću se okrenuti i udaviti ga...

Unervozila sam se, pospana sam, ne pušim već 3 i po sata...."nemam vazduha u vazduhu"

Avion izbacuje točkove, a mi ponovo veŽŽŽŽŽŽemo pojaseve, uspravljamo stoČČČČČiĆĆĆĆe ispred sebe i slećemo uz gromoglasan aplauz putnika. 

Svi ostanite na svojim sediŠŠŠŠŠŠtima...ma kako ne bakuta, sve je to živo poskakalo na noge, čupa svoj "ručni" prtljag (koji se sad smanjio vidno) i gura se ka izlazu koji još nije otvoren.

- Izvinite jel možete da se pomerite da izvučem torbu (koju nisam ni videla da je pod mojim sedištem?!)

- Mogu...

- Možete li, vi ste visoki, da mi dohvatite onaj ranac...

- Mogu...

Vraćam se na moje mesto spremna da sačekam da svi "iscure" iz aviona...kad osetim tupo udaranje malog, iza mene, kome mama obuva patike, a on se bacaka i rukom me počupa ...ali... znate li kako jako....ali znate li kako sam popi.... 10,9,8,7,6,5,4 ....jok ti ćeš!

BOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOMMMMMMMMMM!!!!!!!

Edited by Sofija, 2012-07-23 12:28:17

Jeste, Antalija je u Turskoj i dok je arapa i turaka sa svojim načinom vođenja turizma, po toj ceni, all inclusiva, 5 zvezdica, svih mogućih sadržaja...Crna Gora i slični me neće videti...

A na Adi ni privezak od ključeva ne bih "plaknula"

Moglo bi se reći da je Crna Gora i moja John Doe...ali to ne znači da ume da prepozna blagodeti turizma od kojeg bi mogla lepo živeti

Nema patriotizma kod mene, samo komfor

E slatko sam se nasmejala ) Odlicna si )

Nisi valjda mlatila dete u avionu?

E, nisam htela, ali ne izdržah.
Ja volim CG. Veoma.
Nažalost, čovek kako sazreva (da nas poštedim izraza- stari) počinje da ceni komfor, ili bar elementarne higijenske uslove.

U tom kontekstu diskusija na temu Turska ili Crna gora postaje besmislena.
U jednom od najboljih hotela u Kotoru koji spolja izgleda kao prelepi kameni spomenik prenoćište košta više nego all inclusive dan u Antaliji. U detaljnoj brošuri i internet prezentaciji istaknute su sve lepote ovog objekta. U praksi izgledaju drugačije. Besplatan wi-fi (ako uspete da uhvatite onaj iz susednog hotela), satelitska televizija (3 lokalna kanala koja naštimavaš pola sata na portabl TVu, iz osamdesetih), autentična atmosfera (buđava zavesa na kadi, autentično svedočenje o tome da tvoji prethodnici sad verovatno negde leče gljivično oboljenje stopala), istorijski objekat (jeftine kopije fresaka na zidovima soba, koji su dekorisani prljavo roze „španski zid“ motivom, zaostavštinom socrealizma). Znam da je teško poverovati, ali sa unutrašnje strane vrata na kupatilu stoji upozorenje „čišćenje poda i cipela peškirima će se strogo kažnjavati“. Sad, zamislite kako vam na vrata sobe kucaju kolege koji su vaši gosti na seminaru, sa molbom da im prevedete šta piše na upozorenju. I vi im kažete da piše „On request we will provide fresh towels “ jer vas je sramota. U zemlju da propadnete.

Po toj ceni, u Antaliji dobijete plastičnu narukvicu. Uz nju idu i… Besprekorno čista soba. Ležaljka na plaži. Onoliko peškira koliko vam treba. Tokom celog dana nekoliko hladnih i toplih stolova sa internacionalnim specijalitetima. Koktel bar na plaži, i veselog barmena koji vas redovno pozdravlja i podseća da treba da probate nešto novo. Celodnevni zabavni, fitnes, muzički, dečiji i rekreativni sadržaji.

Kažu mi, to je logično, Turci moraju više da se trude, jer nemaju ništa sem mora.
Kotorani imaju par debelih opsadnih zidina iz Venecijanskog  perioda unutar kojih su smešteni apsurdno skupi hoteli i restorani čije se osoblje nije maklo od evolutivne lestvice “ne treba ti šećer za kafu, sve ti je na dnu, ako ćeš slađu promiješaj, ako ćeš grču ništa ne diraj”, suvenirnice sa bizarnim asortimanom, i jezivim, jezivim smradom kanalizacije u celom gradu.
Crnogorski turizam je na najnižoj mogućoj lestvici. Alavost, lenjost i nadmenost sa kojom upravljaju lepotama koje im je priroda dala je poražavajuća.

Može drugačije, i mora drugačije. Ne treba da se ugledaju na Turke, dovoljno je da ukradu primere dobre prakse od svojih severnih kolega.  I da za početak maknu pretnju o peškirima. Makar u hotelima gde ti prenoćište naplate 80E.
P.S. Da pričamo o objektima “minimalna narudžbina 20E” i “ne može dvoje za sto za četvoro”?