Homo homini lupus

Unapred se izvinjavam na duzini posta, ali morala sam  u tekstu ce biti spomenuti pojedini,ne naravno imenom ili nickom, ali mislim da ce se prepoznati 

Posle godinu dana(malo vise,malo manje...ne znam tacno) obitavanja ovde (ne do kraja mojom voljom ) imam par stvari da napisem i povucem paralelu sta mi je ovo sve donelo a sta odnelo. Neki me znaju godinama, a da me nisu upoznali, neki me znaju kratko, ali znaju dosta o meni...pre svega osecam potrebu da se izvinim onima koji su se uvredili necim sto sam napisala ili uradila, nije mi to bila namera...

Ja, pre godinu dana, osoba koja veruje u ljude(svako je dobar(nevin) dok se ne dokaze suprotno ), jako nestrpljiva(sad ili nikad ), osetljiva i emotivna, ususkana, naizgloed sigurna i bez problema....

Ja , sada, osoba koja ne veruje previse ljudima, samostalna, nezavisna, ledena, ali i dalje osetljiva i emotivna(iako to ne zelim da priznam ), sa previse predjenih prepreka cak i za mene(ali izgleda da ih ima jos)...

Dele po naciji, veri, kontinentima, ratovima, pandemijama, epidemijama, materijalnim dobrima.... i jos 1000 raznih podela je menju nama i da mi pristajemo na svaku od njih...A sta je sustina? Da smo svi isti...radjamo se i umiremo , a ono izmedju je ono sto smo izabrali...neko da gradi karijeru, neko da gradi porodicu, neko zgrade, a neko da putuje...a ko smo mi da osudjujemo...kao pojedinci?

Zar svaka vera ne propoveda ljubav?

Cemu mrznja,spletkarenje, radovanje tudjoj nesreci?

Zar nismo veci ljudi ako pomognemo?

Zar nije lepse videti osmeh na necijem licu nego suzu?

Zar nismo ispunjeniji kada nekome ulepsamo dan?

Zar nismo mi sami srecniji i ispunjeniji?

Volela bih da pocnemo da se vodimo onom dobrom starom..ne radi drugima ono sto ne zelis da rade tebi...ne osudjivati nikoga, jer ne znate njegov put...ne znate sta je prosao i sta je ono zbog cega je doneo neke odluke...mozda nije imao drugi nacin,mozda je mislio da je to ispravno...pruzite ruku, pomozite, saslusajte...BUDIMO LJUDI

Posle svega sto sam prosla za ovo vreme dugujem veliku zahvalnost mojoj majci...mom osloncu, mom stubu, mojoj najboljoj prijateljici, podrsci, porodici. HVALA TI za sve sto sti uradila za mene(za nas), za tvoje zrtvovanje, za tvoju ljubav...znam da sve sto uradim za tebe je mrvica u odnosu na ono sto si zasluzila, ali trudicu se da ti se sto vise oduzim za sve 

Jos nekoliko osoba zasluzuje zahvalnost... svi oni koji su me slusali, koji su mi pomogli, koji su me savetovali, imali strpljenja, pa i vama koji ste me povredili ili pokusali, a hvala i onima koji su bili tu i salili se sa mnom kako bi mi skrenuli misli, iako cesto toga niste bili svesni...

I posebno hvala osobi koja me je dovela do iskrenih suza, a da me pritom nije povredila (znam deluje nemoguce), jer posle svega me je podsetio da sam ja ipak od krvi i mesa i imam osecanja(zamislite imam osecanja ) i koliko god ja podizala zid ja sam opet ista, takva rodjena...

Hvala na paznji, prijatno 

Hvala dragi citatelji i komentatori,hvala,hvala...

Nema na cemu.

Natooo,nemo places umesto da turim like ja promasi pa stiso unlike

Svaka čast,sve je istina,iskreno,osečajno.Neki to sve kriju ili ne umeju ti si to iznela iz dna duše i srca malo je takvih,,

bravo Nato slazem se sa tobom ili kao sto kaze Sojic ... slazem se s tebe a vidim slatka mala dislike .... pa ona je sama sebi dislike realno ... toliko od mene ... budi mi pozdravljena i svako dobro 

Hvala Bambuli na svim prevodima filmova!!! Nemoj da zaboravljas