---

 

Bila je zena koja je previse puta krenula srcem ka pogresnim ljudima. Nije bila naivna, ali je verovala u neznost, u slucajne poglede koji promene pravac dana, u to da prava osecanja ne moraju boleti. Godinama je isla u krug-upoznavanje, nada, razdocarenje. Svaki put bi ostajala bez komadica sebe, ali bi opet pokusala.

A onda je dosao ON.

Nije bio poput ostalih. Nije je opcinio velikim recima, niti zadivio brzim gestovima. Bio je miran, tih kao jezero pred zoru. Njegova prisutnost nije urlala vec saptala-i u tom sapatu je pronasla ono sto je nikada ranije nije. Sigurnost.

Udaljenost medju njima nije je obeshrabrivala. Postojalo je nesto u njegovom glasu, u nacinu na koji je slusao, u neznosti kojom je birao reci. Bio je smiren, promisljen, gotovo stabilan- i upravo ju je to i privuklo. Milslila je:"Napokon neko ko zna sta zeli!". I u tom verovanju, prvi put posle dugo vremena, dozvolila je sebi da se opusti. 

Komunikacija sa njim bila je laka. Otvorena. On je znao da slusa, da razume. I ona je, neprimetno, pocela da mu poklanja delove sebe koje je dugo skrivala. I govorila je iskreno, ranjivo, nezno.

Ali sto je vise otvarala svoje srce, to je vise on zatvarao svoje. Nije bezao od nje,ali od sopstvenih emocija jeste. Svaki put kada bi ga pitala kako se oseca, zatezala bi se tisina. Kao da su njegove misli bile lavirint iz kog ni on sam ne ume da izadje. Postavio je granice, jasne, ali i one tihe, neizgovorene i ona ih je postovala. Sve dok nije shvatila da ih i on sam prelazi. Dopustao bi sebi da pridje blize, davao znakove neznosti, paznje, poverenja. A onda kada bi ona ucinila isto, povukao bi se. Kao da ga je njena bliskost podsetila na nesto cega se boji. 

To ju je zbunjivalo. I bolelo. Ne zato sto je bio grub, jer to nikada nije, vec zato sto je govorio "Ovo je granica", a onda je sam prelazio i uplasio se sto ju je nasao sa druge strane. U tim trenucima ona nije znala na cemu je. Bio je prisutan,

ali nedostupan. Bio je tu ali ne sasvim.

Ipak nije odustajala. Jer nesto u njemu nije mogla da pusti. Znao je njene misli, da oseti kada joj treba tisina, a kada rec. I bas to ju je lomilo: kako neko toliko pazljiv prema njoj moze biti toliko nemilosrdan prema sebi? Polako se zaljubljivala. Ne naglo,ne kao dete-vec kao zena koja zna koliko je tesko verovati, a ipak bira da to cini. Njegova nesigurnost nije je odbila. Samo ju je cinila neznijom. Umornijom, ali neznijom.

Jos uvek se nada.

Nada se da ce doci dan kada ce on prestati da sumnja. Kada nece traziti opravdanje ni zidove, vec prosto biti tu. Da nece stavljati ganice zbog kojih se oboje gube u nesporazumu, vec ce izabrati jasnocu, Jednostavnost. Njih.

Život nije ravna linija, suptilnost osećanja, mudrošću njihovih vlasnika će srušiti "Ovo je granica", oterati sumnju, i ono možda.

Iskreno bih volela, zaslužuju.

Blog koji je uspeo da dočara i zabeleži osećanja, borbu istih, jednog od njih sa još uvek nezalečenim ranama, prateća muzička numera koja ga izvrsno dopunjuje.

Bravo