Помаже Бог и добар вам дан, Зокијевци.

Користим прилику да се овим писанијем захвалим свима. Баш свима. Свима који су ме трпели ових тринаест и кусур година. (Не одлазим! )
Знам да од ових "извињења" нема много вајде, али ето, осетио сам се дужним да то урадим.
Почевши од градитеља сајта, оних који се брину о њему и руководе истим, затим онима који помажу сајт, што материјално, што кроз разне активности, члановима, пролазницима, познаницима а поготово Теткама!
Извините, али структура сајта је таква! Хтели ви то или не, Тетке преовладавају! А и ко се стиди фамилијарних титула, шта ћу му ја? То је његов проблем.  
"Трпљење" тј. извињење које сам навео, требало би да обухвати све оно чиме сам некога повредио, увредио и нанео му било какву бол, штету или изазвао било какву нелагодност. 

Скоро сви смо сведоци немилих догађаја од пре неки дан. Како постер од пре неко вече, тако и ово писаније, НИЈЕ и НЕ СМЕ бити протумачено као упирање прстом у било кога.
Никога не желим да осудим, већ само да напишем коју реч Зокијевцима, тј пријатељима. Неко ће рећи: "чек' па не могу ти сви бити пријатељи?" Мени могу бити. 
Пријатељи су ми заиста пријатељи, док су непријатељи само "сурови пријатељи". Тешко за разумети, али тако је, како је!
Пре н'о што пошаље поруку, човек не може а да претходно не напише коју реч о себи. Тако и ја. Али, пошто ја нисам тема, већ "немили догађаји" од неколико дана у назад, онда ћу се држати теме.

Различити смо. Различити животи, сталежи, образовање, политичка убеђења, стартне позиције, схватање живота и погледи на њега. Долазимо из различитих народа, разних средина и крајева света.
Многи од нас пронашли су утеху, како у интернет дружењу, познанствима, тако и у самој забави коју нам Зоки страница свакодневно омогућава.
Често чујем од пријатеља, "То је само интернет, дугмићи, струја, даљина". Кажем "Да, али иза тих екрана седе људи, од крви и меса, баш као што смо ти и ја".

Иако се по много чему разликујемо и не слажемо, што је сасвим природна ствар, Зоки правилник нас усмерава на узајамно поштовање, бар када је јавни чет у питању.
Када страсти узавре, тешко је контролисати ситуацију, поготово код људи који нису од јуче на страници. 

Моја молба је упућена свима. Смогните снаге и опростите једни другима. Сви сте ми драги, па макар се и не волели. Будимо људи! 

Sve je tako lepo napisano . Ali mislim da me ne vara osecaj da se cerekas i iza ovog teksta .  Nisi iskren i ima u tebi neka netrpeljivost prema zenama odredjenih godina. Nisi ti kriv . Krivica je negde  daleko........

Šta vredi tekst, ako iza njega stoji čovek pun ironije, cinizma i sarkazma? Čovek koji ljudima koji uđu u sobu za igranje, NA NJEGOV POZIV, drži predavanje o vaspitanju, a pritom ga sam nema (jer inače ne bi to radio, ako je tako pun razumevanja za sve i svakog). Pa kako dati nešto što nemaš? 

E Miki, Miki!