Nikada nisi prišla nepoznatoj osobi koja plače. Do tada. Čula si uvredu. I njen pokušaj da je proguta. Pa ponovljenu uvredu od nekog ko je bio autoritet. To je ta slika, ona tek punoletna provincijalka, zbunjena, sa obrazima crvenim od stida i uplakanim očima, on, iznerviran njenim nepromišljenim postupkom, bahat i arogantan, prosipa uvrede. Rekla si mu “hej”, i rekla si mu da je bilo dosta. Tri tebi draga lica su se stvorila pored nje. Podrška. Ona te je pogledala, uplakana, a ti si joj rekla da je sve u redu, da je On verovatno želeo da bude glumac, pa mu je od toga ostala navika da se ponaša teatralno. Ona se nasmejala. Pozvali ste je na kafu. Bila je draga, zbunjena, ali veoma zanimljiva, svoja i posebna.
Svi njeni problemi, stvarni ili kreirani neodgovornim ponašanjem postali su svakodnevnica vaše male grupe. Vaši razmaženi životi i biografije bez teških reljefa neprimetno su postali izvor njene satire. U početku prikrivene i dvosmislene, kasnije opore i teške. Pravdali ste se. Stalno. Ona je postajala sve zahtevnija. Emotivno, socijalno i finansijski. Gruba i gorka kada je odbijete, neprijatno snishodljiva kada joj pomognete.
Upoznali ste njene brojne poznanike, ljude čudnog ponašanja i rečnika koji su vam nepristojno dodirivali kolena i jedan drugom mahali oružjem. Svoj dolazak na vaše zabave uslovljavala je njihovim prisustvom. Ucenjivala. Vas je, kao ovce, magično privlačilo njeno manipulativno ponašanje. Do izvesne granice. Kažu, ćorav kad progleda, daleko vidi.
Njeni prijatelji bili su potrošna roba. Menjala ih je, cele garniture, shodno svojim trenutnim potrebama. Onima koje je ostavljala nije okretala leđa. Zabijala im je štiklu u oko, ponižavala ih i iskorištavala dok ne bi otišli kao pas kojeg šutnu nogom. Neki bi se uporno vraćali. Sindrom psa koji smatra da je potreban svom gospodaru, koji njegovu bahatost tumači kao posledicu svoje greške, nedostatka lojalnosti.
Briljantna na neki čudan, devijantan način. Sposobna da gleda pravo u oči dok besramno laže, hladna dok čita nepoverenje u tuđim očima, uporna i izvežbana da isprovocira sumnju u rasuđivanje i zdravu logiku sagovornika. Nikada nije ogovarala. To nije bio njen manir. Imala je običaj da najstrašnije uvrede i prekore izrazi javno, u lice onome kome su namenjene, i da sa ironičnim osmehom u uglu usana gleda svoju žrtvu kako pokušava da se isplete iz mreže pažljivo osmišljenih optužbi i argumenata.
Nemoralna. U svakom pogledu. Beskrupulozna. Ta lošost je skoro sigurno bila stečena. Nije bila u kodu one uplakane devojke. Zanimljivo je kako se sa unutrašnjim promenama izmeni fizionomija čoveka, izraz lica. Ta jeziva metamofroza je izgledala kao da postepeno, svakim danom, gledate kako Ketrin Zita Jones postaje Anjelica Houston u svom najmorbidnijem izdanju.
Prošlo je više od deset godina od dana kada si otišla daleko i videla je poslednji put. Tvoje malo stado ovaca se još neko vreme bilo šišano mnogo češće nego što mu je prijalo. A onda su bili oderani, neoprostivo povređeni. To možda ide i sa godinama, pragovi tolerancije se podižu, a iluzije o nepovredivosti prijateljstva prerastu. Čula si priče, a i osećala si da je poigravanja sa sudbinama bilo više nego što su bili spremni da priznaju. Za one koje voliš ona ne postoji. Ne spominje se.
Danas si izašla iz auta, podigla pogled i srela se sa njenim očima. Za trenutak ste obe zanemele. A onda te je zagrlila. I ćutale ste. Onda je ona pričala. Ushićeno, brzo, mnogo reči u dva minuta. Ne sećaš se šta je pričala. Pitala te je mnogo toga. Pitala te je i za one za koje ne postoji. Ti si odgovarala sa da i ne, i da i ne znam, i ništa što si govorila nije imalo smisla, i bolelo te je što im imena spominje, pričala je o nekim slikama koje želi da ti da, i kako obavezno morate da se vidite, pitala te je za broj telefona, i ti si joj dala svoj broj, i obećala da ćete se videti, svakako, i osetila si da ti je to lice sa vučijim očima i dalje drago, i to te je uplašilo i posramilo. Strašan je osećaj stideti se pred samom sobom.
Žena sa vučijim očima je kardiolog. Ona leči nečija srca.
A ti, ti si luda ili si najgori licemer na ovoj planeti.
- Na ovom postu autor ne želi komentare. Hvala-
Copyright Zoki Games © 1995-2024. All Rights Reserved. Zoki.com se ograđuje od problema emotivno-patološke, bračne i vanbračne i softversko-hardverske prirode koji su nastali kao posledica intimiziranja sa drugim korisnicima. Vodite računa o sebi i drugima jer zoki.com nije odgovoran, tj. Vi ste odgovorni za Vašu fizičku, psihičku i moralnu bezbednost kao i za bezbednost maloletnih lica sa kojima možete doći u interakciju.