Po mojoj slobodnoj proceni, mislim da sam se jedina javila na oglas, ispisan neurednim rukopisom na masnjikavom papiru, zalepljenom na izlogu. Mada on reče da je bilo više kandidatkinja, ali kao ja sam ga osvojila svojom iskrenošču, kad sam rekla da na svaka 3 sata moram da povučem dva-tri dima.
Privatna radnja na lokalnoj pijaci. Odgovara mi jer mi do nje treba bukvalno 5 min pešice, trotinetom - 3. 

Gazda - nabildovani klinac, ne baš klinac, al' za mene jeste. Vredan, brz k'o munja, deluje sasvim normalno, čini se na istim smo talasnim dužinama. I tako u razgovoru reče ''ne brinite ništa, radio sam ja kod privatnika... znam kako je vas maltretiraju, ja to sebi nikad ne bih dozvolio''. Dogovorismo se u globalu... 6 radnih dana  nedeljno, ako nekad treba da se ostane duže, za sad na crno a kasnije, ako posao krene, prijaviće me. Pristanem ja, željna posla, sa slikom u glavi kao ja dođem kući i tresnem svoju platu na astal.

Savladam vagu za dva'es sekundi, on meni poče da objašnjava kako se vodi blagajna, a onda ja uzmem plajvaz pa mu kažem ''nije tako nego ovako'', latim se krpe, dam ideju za vizit kartu i još ponešto, onako k'o da je moje. 

I tako smo super sarađivali. Jedino što mi je malko smetalo, al' rek'o izdržaću, je što moj direktor ima rođaku koja radi na tezgi prekoputa, švercuje sa kvantaša, jede i piški kod nas, a bogami i šefuje i špijunira. Ja joj kuvam kafu, pržim doručak, skupljam iznutrice za mačku, koje čuvam u frižideru a koje ona vazda zaboravlja da ponese pa ih onda bacam i perem kutiju. 

I tako prođe 17 dana, bez onog slobodnog dana u nedelji. Gazda ekstra zadovoljan, ne stidi se ni da me naglas pohvali... I tako u razgovoru, pita on mene jesmo se mi beše dogovorili za 20.000 mesečno. Reko' jesmo, ali ako ste zadovoljni, vi ćete mene nagraditi. I sve računjam, ostajala sam duže kad je trebalo, bakšiš nisam uzimala, trčkarala u nabavke, radila i ono za šta se nismo dogovorili, trošila moj mobilni da obavestim mušterije za ovo i ono...

I tako tresnuh juče mojih 10.000, ni dinar manje ni dinar više, moje pola plate na astal. Sve mu se noge iskriviše!

Kad se izjadas uvjek bude lakse, vidis

Sad svi znamo da je kretencuga i podrzavamo te skroUz (chak toliko, da otvaramo grupu, gdje cemo skupljati priloge, da ti se kupi novi astal, jachi, koji ce podnjet i jachu platu). Al me nasmija sa ovim na kraju

missim oket, drago mi je da radish, ali mala plata jbte za 7 dana u nedelji... dobro bitje walda bolje, to je tek pochetak, mozhda i dobijesh taj slobodan dan, a i platu ti powetja, mada.... priwatnik je to (znam kakaw je hleb zaradjen kod njih)!!!

trebala si otic i ti kasnije 

A pored plate, dobila i pesmu.

Malo li je što ti pevamo svaki dan!?