---

 

Srećan ti put, ljubavi moja.

Izgovaram te reči sa osmehom, a ipak osećam kako mi se nešto blago stegne oko srca.

Nije lako gledati nekoga koga voliš kako odlazi, čak ni kada znaš da će se vratiti.

Naročito tada.

Jer tada ne postoji kraj koji bi mogao da preseče osećanja. Postoji samo čekanje.

A čekanje je posebna vrsta ljubavi.

Dok budeš daleko, pod nekim drugim nebom, među ljudima čija imena ne znam i ulicama kojima nikada nisam prošla, nosi sa sobom saznanje da te ovde neko čeka.

Ne dramatično.

Ne tužno.

Već nežno i mirno.

Kao što se čeka proleće posle zime.

Kao što se čeka poruka koja ulepša dan.

Kao što se čeka neko svoj.

Tamo kuda ideš, …. će ti možda pokazati nova mesta, nove mirise, nove boje i nova iskustva. Želim ti da upiješ svaki trenutak, da vidiš sve što možeš da vidiš i da se vratiš bogatiji za još jednu priču koju ćeš mi pričati.

A ja ću ovde skupljati dane.

Ne da ih brojim.

Već da ih čuvam do tvog povratka.

Možda ću ponekad pogledati na sat i zapitati se šta radiš.

Možda ću u nekoj pesmi pronaći tvoje ime.

Možda će mi nedostajati tvoja slovca više nego što želim da priznam.

Ali sve je to deo ljubavi.

One prave.

One koja ume da sačeka.

Zato idi spokojnog srca.

Ponesi osmeh.

Ponesi radoznalost.

Ponesi deo mene u mislima, kao što ću ja nositi deo tebe u svakom svom danu.

A kada se vratiš, neka se tih dvadeset pet ili trideset dana pretvore u jednu dugu priču koju ćemo zajedno prepričavati uz kafu, osmeh i pogled koji govori više od reči.

Srećan ti put, ljubavi.

Neka te čuvaju dobrota, sreća i mir.

A ja ću te čekati tamo gde ljubav oduvek stanuje - u svom srcu.

 

Mnogo ćeš mi nedostajati.

Nedostajaće mi tvoje „dobro veče“,
iako ga ponekad nisam ni primećivala dovoljno.

Nedostajaće mi saznanje da si blizu,
čak i kada nismo zajedno.

Nedostajaće mi tvoj glas,
tvoj smeh,
i one obične stvari koje tek u odsustvu postanu dragocene.

Ali neću tugovati zbog daljine.

Pretvoriću je u most.

Ti ćeš sa jednog kraja brojati dane do povratka,
a ja sa drugog.

I negde na sredini,
sastaće se naše misli.

Zato idi spokojno, ljubavi.

Nedostajaćeš mi mnogo.

Ali još više ću se radovati trenutku
kada te ponovo ugledam.

Srećan ti put, ljubavi

Za koji dan otići ćeš daleko, na nekoliko nedelja.

Nije to dugo, reći će mnogi.

A ipak, meni će nedostajati svaki dan.

Nedostajaće mi tvoe reči u običnim trenucima, poruke koje izmame osmeh, saznanje da si tu, na dohvat jednog pogleda ili zagrljaja.

Želim da odeš spokojan i srećan. Da vidiš nova mesta, upoznaš nove ljude, zagrliš poznate i poneseš sa sobom lepe uspomene. Želim da uživaš u svakom danu svog putovanja.

Samo te molim da ponekad, između svih tih novih pejzaža i doživljaja, pomisliš na mene.

Jer ću ja misliti na tebe.

Bićeš u mojoj prvoj jutarnjoj misli i u poslednjoj pred san.

I dok budeš gledao neko drugo nebo, znaj da će pod ovim našim postojati neko ko te čeka sa istom nežnošću sa kojom te ispraća.

Srećan ti put, ljubavi.

Ponesi moje srce u džepu putne torbe.

Ja ću tvoje čuvati ovde, do povratka...

ztz

­