„Tren pre nego što zvezde zatrepere“

Ponekad, taman kad pomisliš da je dan odneo sve boje,
pojavi se tišina - ona nežna, što ne plaši.
I u njoj, šapat misli što govore:
„Tu sam. Sve je dobro.“

Tad se u tebi razlije toplina,
kao da ti neko polako povlači svetlo kroz srce,
pretvara ga u miris, u dah, u spokoj.
I znaš - nije to slučajno.
To je tvoja svetlost, ona što nikad ne ugasiš,
samo je ponekad zaboraviš gde si je ostavila.

I svaki put kad poželiš da zasija jače,
dovoljno je da kažeš jedno malo „hej“
i svet ponovo postane tvoj.