Noć sa tvojim imenom

Kad mislim na tebe, glasno mi šapuće srce,
a tvoj osmeh nadjača i najjaču melodiju.

U tvojim očima - sve:
sjaj zvezda, dubina okeana,
ljubav što rečima prkosi.

Kad mi dodirneš ruku,
toplije je nego kad zora obasja jutro.

Tvoj smeh leči,
čuje se u svakom kutku duše,
a tvoja blizina briše sve razdaljine.

Naše ćutanje zna da govori -
toplinom, prisustvom, razumevanjem bez reči.

Trag tvog osmeha ostaje u meni,
kao miris bagrema posle kiše -
nežan, neizbrisiv.

Kad na tebe pomislim, svet se uspori.
U tvom imenu zvuči proleće,
vedrina, i nešto moje - tiho, duboko, istinito.

I kad sve utihne - ostaneš ti.
Toplina u mislima, svetlost u daljini,
osmeh što ne bledi.
Tvoje ime šapuće noć,
a ja ga čuvam - kao tajnu, kao blago,
kao tebe.

 I samo nebo zna, da tvoje ime,

ne ispiuje, u duši mi sneva.

             Oko moje prepozna treptaj sa oka 

                 tvoga, i male slatke stvari oseća.