Prigrlim noci kao mekan jastuk,vreme kad razmisljam dal ces doci...

One svedoce tvom postojanju.

Jos uvek ne znas da mi tvoje rane nikada nece dati da pobegnem,da me tvoja tisina ne plasi u zelji da zacelim ljubav.

Koliko ljubavi ima u ovoj ceznji?  Nema svako srece da zatvori oci i oseti te gde god da si.

Nikad neces nestati,miris noci te uvek priblizi,ti si njen sin,sa njom uvek stizes i ti.

Gledam svoj odraz u senci,dani se vracaju niotkuda kao ludilo,toliko si duboko u mojim suzama da vise ne pada kisa kada te se setim.

Ponovo se rodis u ranama,osecam otkucaje srca,tvoju hladnocu ili je to samo zima zakucala na vrata.

Ne vidim,upalila bih sva svetla,da se zagledam u tim tamnim ocima ocima ali se bojim da cu te oterati.

Dani su izgubljeni,trazim ih medju stvari koje si ostavio,izgubljeno srce mi se nije vratilo,trazim ga svake noci tu i tamo....

I osecam se prazno,nepomicno i slomljeno,zora svice a ja ti nisam pozela laku noc.

Noc mi te uzima,stezem sve jace i jace,ruke grle maglu...

Volim...I volim kad nemas sta da ponudis,noc je najbolji  poklon za mene.