Anksi,moja draga,pisem ti po prvi put,mislim da si zasluzila po koju od mene...

Vec dugo si moja prijateljica u losim cak i u dobrim trenucima.

Pratis me vec dugo kao senka dok su svi ostali dolazili i odlazili iz mog zivota. Od svakog sam po neku lekciju naucila ali ti si jos uvek tu,taj ispit jos uvek nisam polozila.

Hodas sa mnom uvek,rame uz rame.

Nekada budes razocarana ali nekada budes i veoma ponosna na mene.

Pratila si me tokom celog skolovanja,na svakom ispitu i uvek si gledala kako nogu da mi spotaknes,pratis me na svakoj proslavi,sprovodu,danju,nocu,zimi,leti...neumorna si.

Cak mi i bdis nad glavom dok nocu spavam.

Kad te ponekad zaboravim umes i da se naljutis pa me udaras sve jace i jace,ne bi li me podsetila da si tu,da me nisi ni tada napustila i da ces uvek biti tu iako ti ne poklanjam narocito svoju paznju u poslednje vreme.

Na jednom sam ti zahvalna.Hvala ti sto me podsetis da je moja hrabrost vrlo cesto ustvari ludost,da hvala ti na tome,zato si i tu da me zaustavis,ti si moja kocnica kad dodajem gas na putu.

Nekada me jako nerviras,smetas mi i dosadna si!!! Umaras me i zamaras.

Ali ti si tako bezobrazno tvrdoglava i stezes me sve jace i jace,toliko me pritiskas da ostanem bez daha.

Zelim da ti sapnem nesto...

Odustajem.

Shvatila sam posle toliko godina da si ti ipak moja najbolja prijateljica pa cak i tako najgora i vise te necu terati od sebe.

Ali ako jednog dana resis da zauvek odes od mene jer te vise necu zabavljati....

VERUJ MI,ti si prvi najbolji prijatelj koji mi nikad nece nedostajati.

S` ljubavlju i bolom..

.

Tvoja Anksi je kao tornado . Mnoge je pogodila ,dohvatila ,povredina, neke cak i smrtno.Vazno je naci skloniste. Sacuvati zivot,  ostalo se samo postepeno sredi.