Kako je moje razmišljanje bilo na temu Prvog Snega, a nisam jedini, malo sam promen'o naslov..

Uvek sam se radovao Prvom Snegu. Od kada znam za sebe. Kao mali bi se na dan Prvog Snega, načičkali na prozor, i razrogačenih očiju, sa osmehom na licu, pratili svaku pahulju koja proleće.. To je značilo da dolazi zima, pregršt snega, sankanja, skijanja, belih vragolija... Nama sneg nije ko matorima donosio glavobolju, već samo radost i ushićenje..

Godine su prolazile, ali ja nisam prestajao da volim Prvi Sneg... To je postao dan kada sam se rastajao sa guskama... Ne znam dal su one odlazile u toplije krajeve, to me nije ni zanimalo... guske, guske... nego sam ja odlazio u hladnije, i snežnije krajeve... Jednostavno sam voleo sneg, skijanje i druženje na planini. Ne znam da li ta belina i čistoća snega utiče na ljude, ali nekako bi svi postajali finiji i druželjubiviji..

I danas osećam isto. Znam da mnogi ne vole sneg, zimu, hladnoću, ali to je nešto sto je mene uvek ispunjavalo…i mislim da ce jos dugooo da me drzi

ma ne volim sneg ni na slici..

Juhuuu...kad padne zovem te da pravimo snjeska !!