Izvinjavam se sto kasnim, al malopre su i javili da u Mojoj Omiljenoj Kafani pada Sank, pa sam morao da odem da ga pridrzim.

Ipak , nije to bilo kakav sank. To je onaj nas, stari, drveni, preko kojeg su prosle litre piva i tuge. Koliko smo samo suza i alkohola prosuli po njemu, mislim, da je balsamovan za sva vremena, k'o drevne mumije...

Rodjeni u ono najgore vreme, kao u kletvi imao pa nemao, nismo imali mnogo izbora u  mladosti. Zlatne godine proveli smo u sankcijama i besparici. Jedini vid zabave nam je bilo alkoholisanje po parkovima uz zuke gitare.

kako su godine prolazile, mi smo se povukli sa parkovskih kupa u kafane, ustupajuci te iste klupe novoj deci. Ipak, ne mozes zauvek sedeti na klupi i slusati gitaru, matori se, smeta hladnoca...

I, eto ti paradoksa. Povlaceci se, opet se nadjosmo na prvoj liniji. Al ovaj put na prvoj liniji sanka....

A prva linija sanka ko i svaka prva linija, ugalvnom se gine... Ulavnom u mesavini alkohola i ljubavi i onih prica koje ni jutra ne mogu da razjasne.

Nasa prva linja sanka je bila sacinjena od veterana rovovskog rata. Rovovski rat? Pa ono kad lezis na nasipu i istaces iz flase a utaces u sebe... Mislim da smo se povukli iz rovova za sank najvise zato sto je pocela hladnoca da nam smeta. Rovovski je mnogo jeftnije, al organizam teko podnosi...

I tako da ne duzim... Ja se dobrovoljno prebacih na drugi front. Osta srce puno, case prazne.

Zauzeo sam novi polozaj, u toj Mojoj Omiljenoj Kafani, uz taj fini sank... reko bi se Sank Sank, al ni blizu nije nasem "Notinim" sankom, uz koji smo Kalvir, Dzule, Jela, Goso, Stevo , Rako, ja i mnogi besposleni u to vreme krali Bogu dane.