Spetzifichnosti srpskog jezika su brojne, ali owo su 3 najegzotichnije. Na tretjem mestu je specifichno za srpski jezik proshlo neodredjeno wreme…predstawnik je NOMAD… npr. “NOMAD sam ishla na pijatzu da kupim jaja”. Drugo mesto zauzima budutje neodredjeno wreme koga predstawlja JAKOM…npr. “Stojane ka` tjemo da beremo kukuruz? JAKOM tjemo Milenija, ima wremena!” prwo mesto drzhi najoriginalnija tworewina tj proshlo wreme u budutjnosti. Chesto se susretje u situatziji kad retzimo seljak juri prase po shljiwiku…prase skichi, bezhi seljak ga juri, kliza se po blatu, pada nerwira se I u trenutku kad ga je skoro uhwatio za zadnje noge prase skikne I shmugne kroz zhitzu u komshijino dworishe…tada seljak batzi shajkachu, pljune I kazhe jezichku paradoksalnu konstruktziju proshlog wremena u budutjnosti koja je prikladna samo u datom momentu…dakle seljak kazhe JEB’O SAM TE KAD TE STIGNEM