О пирамидалним шемама

Таман кад човјек помисли да је ова ствар прошлост и да више нико не може да се насанка на ово, стварност нас разувјери. Тако да они којима је непотребно причати о овоме треба да знају да ће увијек бити људи спремних да покушају да преваре као и оних који ће се упецати.

Зато, као што се стално прича о рецимо превенцији у борби против сиде или о томе да зими треба стављати зимске гуме тако никад није згорег упозорити неупућене и лаковјерне и на ову опасност. И доиста, у вријеме Интернета, Гугла и сличних помагала просто је невејероватно да се ово и даље дешава али – дешава се. Ствар је вјероватно у томе што су људи вјероватно нешто начули о томе али не могу да препознају да је то то, јер сјетимо се да ђаво има 100 лица,а ово је опасна ђавоља работа.

Вратићу се сад мало у прошлост. Почетак 80-их. Имао сам десетак година. И добијем писмо адресирано на мене. Еј, писмо адресирано на дјечака од 10-12 година. То је тада морало да ми импонује. Млађи су и заборавили на писма или их никад нису ни примали,а ми мало старији се сјећамо да је то ипак био фин осјећај. Примити писмо. Елем, у том писму је писало отприлике да прочитам садржај и да га препишем и пошаљем на 5 адреса. Нису тражене никакве паре да се шаљу, што јест јест. Само је писало упозорење да ће ми се нешто ружно десити ако не пошаљем писмо тј, ако прекинем ланац среће ( нпр. сломићу ногу,украшће ми неко бицикл,Партизан ће изгубити и сл.)  а ако пошаљем писмо на тих 5 адреса десиће ми се нешто фино ( добићу нову лопту, патике, Шестић ће прећи из Звезде у Партизан и сл.). И на крају, послије пар мјесеци како се писма буду ширила геометријском прогресијом, ја ћу почети добијати џакове писама из цијелог свијета.

Покажем ја то писмо наравно родитељима и тата ми строго забрани да то шаљем. Мени је можда било мало и жао, не сјећам се али ту се та епизода завршила.

Следећа епизода се дешава пар година касније,средином 80-их. Ја сам већ тинејџер и добијам писмо веома сличне садржине са суштинском разликом у томе да овај пут траже да се у писмо убаци неки новац. Мала сума,мало више од симболичне. Можда у садашњој противвриједности 3-5 евра. И мислим да је тражено да се шаље на 3 адресе а не на 5. Значи, пошаљем паре првој 3 са списка а онда да шаљем писма осталима са списка  а да своје име ставим на дно листе,па ћу за неко вријеме ја бити на врху листе и почећу да добијам паре из цијелог свијета. Тако некако, не сјећам се детаља. Сад је већ и мени било сумњиво,али ме и даље копкало.Међутим, тата ми и тад није наравно дао да шаљем те глупости.  А да, у међувремену се о том причало и у друштву те је неко чуо за некога ко је добио велике паре,свугдје је неко чуо за некога али нико никад није упознао некога ко је добио паре нити је добио паре неко из ближег окружења. Али, и то је било довољно лаковјернима и помало похлепнима да се упецају. И око тога је годинама кружила фама, те неко је добио те то је превара. И тако је трајало то годинама, све до рата. Мало-мало је скоро свако добијао писма из ланца среће.

А онда су дошле деведесете. Ланац среће је дигнут на државни ниво и назван је Југосландик и Дафимент банка. Нећу пуно о томе, сви знају како се завршило.

Мој следећи сусрет са ланцем среће се дешава почетком 2000-их. Ја већ радим и кроз посао се упознам са човјеком који ми дјелује ОК. Он је директор једног солидног полујавног-полуприватног предузећа. Ишао сам код њега послом и кући. Упознајем и његову жену и они инсистирају да их породично посјетим,са својом женом. И одемо ми једном код њих на ручак. Све је било ОК. Морам признати да је овај човјек увијек дјеловао некако недоречено чудно. Има нешто у његовом карактеру што се не да описати али је благо чудан. Жена му је сасвим ОК осим ако се изузме да никако не дјелују складно као пар. И још пар пута смо сједили заједно у наредних годину-двије да би једном они опет звали да дођемо код њих због неког посла. И почне он послије кафице причу о неком бизнису гдје сви зарађују али ми не може ништа више  рећи,таква су правила,него да са њима одемо на састанак у позоришну салу идуће недјеље.И још је само додао да се он у то укључио прије мјесец-два. Значи кад смо се упознали није био у томе,то знам сигурно. Да ствар не буде сумњива утицало је ипак,да не лажем, то што је он у то вријеме био директор успјешног предузећа. И одемо ми на тај састанак. Пред салом има познатих људи,али има и доста непознатих, што је мало чудно за Бијељину,јер ја сам због природе посла знао баш доста људи. И било ми је мало чудно да има толико пуно непознатог свијета. Улаз се плаћао око 1 садашњег евра али су за нас платили ово двоје,такав је обичај да онај који доводи плаћа своме госту.Е сад, о детаљима тог перформанса бих могао причати сатима. Ја сам већ послије пар минута скужио о чему се отприлике ради и шапнуо жени да ћемо због ово двоје остати до краја  и да је ово тешка превара и навлакуша и да мирише на неку секту.До краја тог перформанса се само искристалисало да то није толико секта колико је отимање пара овцама. Набацаћу сад мало само без икаквог реда неке појмове са тог спектакла: уплата око 1000 евра, бизнис, продаја неких глупости, напредовање до статуса Великог Дијаманта,Мрежа 21( све се нешто вртило око броја 21),баба и дјед у трансу излазе на бину плешу само што не вичу Алелуја, ,паре долазе послије неког времена у џаковима, сви срећни, општа Нирвана...Елем ја сам до краја само гледао да ме како не хипнотишу и не дрогирају неким невидљивим гасовима.

Кад се то завршило, на излазу нам нуде неке књиге и касете. Каже мени овај познаник,али онако да нико не чује,као да се боји што ми чини услугу, 'Не мораш куповати,имам ја кући па ћу ти дати да прочиташ и преслушаш'. Кад смо ми то ставили у касетофон, то је буквално нека хипноза била.У књижици која је ишла уз то је све строго прописано почев од тога како се придобијају нови чланови.Значи,строго је наглашено да се само позову на састанак и да им се ништа НЕ СМИЈЕ говорити прије састанка.Баш како је овај срећник наш позвао. Ја то све лијепо окадим тамјаном и само због кућног васпитања,нисам то бацио него сам му вратио. И тада му кажем да ме чуди да он то није сконтао али да је то тешка превара,да личи на секту и да му од срца препоручујем да се кане тога док је вријеме. Не сјећам се стварно детаља његове реакције али знам да је рекао кад смо се следећи пут видјели да се и он ишчланио из тога,и да му је жао што је мене увлачио и да није лоше ништа мислио. То не сумњам,али никад се више нисмо приватно дружили само послом понекад. Он је послије још чуднији постао,не вјерујем да има везе са овим ланцем среће тј.Мрежом 21,тако се то некако звало, али ко зна,можда је и утицало.

И још један мој сусрет са неким из те приче је био прије 3-4 године код друга на Слави. Његов кум кога знам из виђења је почео причу о тим неким производима, нпр. паста за зубе која се умјесто 2-3 цм стави само једна гранула на четкицу или детерџент за суђе који се на пар литара воде стави само пар капи,магично уље за ауто(само што од фиће на направи мечку кад га наспеш)  и сл. Ја га ту одмах дочекам,јер ти људи су много навалентни кад уђу у то. Да додам,он је из неких разлога од раније,гајио према мени одређени респект. На почетку ми није контрирао али код њих тај ђаво не да мира. Почне он то да брани, ја га питам за марку тог производа, он каже Емвеј (AmWay- акроним од амерички начин). Питам ја њега како је могуће да никад није чуо да је то превара и да сви приходи иду некој секти. Мене жена штипа испод столице да престанем,али ракија и понос не дају да ћутим. Ријеч по ријеч ми се посвађамо и само зато што је Слава престанемо,али свако је остао на својим положајима. До следеће године и Славе нисам се поздрављао са тим момком, и тада се потрефи да дођемо у исто вријеме на Славу. Мене жена строго упозорила ако он буде у исто вријеме тамо да га не зајебавам, баш тако,зајебавам јер ја уживам да такве узмем на нишан. Ја обећам да нећу. Али, послије пар ракија ја му се обратим, 'Је ли,како иде бизнис са магичним детерџентима'. И на моје велико разочарење он само покуњено каже да није више у томе.И ми се ту помиримо.

Причу сам и почео јер је у вијестима било да су некидан неки ухапшени због преваре базиране на пирамидалној шеми. У коментарима на вијест,људи пишу да им није жао јер су били похлепни. Ја не бих све приписао само похлепи, више је то комбимација наивности и похлепе. Јер ако ћемо искрено мало ко не би волио да заради на брзину паре, ствар је само у томе да ли је оно што нам се сервира као понуда реално и да лие можемо препознати превару.

Могло би се о пирамидалним шемама или ланцима среће нашироко писати,али ако било ко од нас само једног човјека извуче или одврати од овог онда ово писаније није узалуд.

Jutros sam baš čitala o tome. O akciji hapšenja aktera najnovije piramidalne prevare.

I o načinu kako to funkcioniše, gde su opisani neki neverovatni primeri ljudske naivnosti.

Još nešto, mada nema mnogo veze sa temom.
Slanje onih chain mailova u kojima se navodi da će vam se nešto lepo desiti ako ih prosledite, a nešto loše ako ih izbrišete je u najmanju ruku nekulturno.
Sam nagoveštaj nekome da mu slutite zlo je neprijatan.

To je sve dokaz mojoj tvrdnji da je preko 90% stanovnistva - naivno i glupo. Ti koji prave te lance dobro znaju za taj podatak i zato i uspevaju, kolko tolko. Nazalost.

Pre neku godinu , kod mene na poslu .. ( hotel ) odjednom pocinju da pristizu ljudi . Poprilican broj . Stoje u holu i ocigledno da ce biti neki sastanak. Jeste bio , samo sto organizator nije dosao . O cemu se radi.. Neko je dao oglas i nudi siguran posao , vase je samo da uplatite 1000 dinara i da dodjete na sastanak . Nije neka ogromna cifra a dobijas posao . E od posla nista a njih stotinak doslo , kad sve saberes njih 100 puta 1000 , vise nije mala cifra. Verujte nisam video pohlepne vec ljude koji se hvataju za slamku da bi nasli bilo kakav posao.    Naivni da ali pohlepni nikako. A opet tip u kazinu u trenutku kad ostaje bez para skida lanac sa vrata koji brat bratu izgleda kao 100 grama tezak , naravno zut kao zlato i nudi ga za 100 dolara . Objektivna vrednost nekoliko puta veca . I uvek se nadje neko ko vidi priliku za dobru zaradu . Sutradan kad utvrdi da od zlata nema ni z , trazi prodavca i na konstataciju da lanac nije zlatni , dobija odgovor da prodavac nije ni rekao da je zlatni lanac vec je samo pitao hoce li neko da ga kupi za 100 dolara . Ko je tu prevarant mogli bi da diskutujemo .

Tih primera je bilo od vajkada a nase je da pamtimo i da ne verujemo slatkorecivima jer u svom poslu ( hvala bogu ) sam naucio ako nista drugo bar da provalim prevarante .

Meni samo nije jasno ko ovakve pušta na TV. 

Neki traze laku paru a neki u tome vide spas od situacije u kojoj se nalaze.

Zalosno je, da inicijatori koriste naivne ljude da bi se docepali novca. Jer obicno oni sto "padaju" na te fore zive od minimalnih primanja. Al svak shvati, kad-tad. Neki (na zalost) nauce tek prilikom loseg iskustva, a nekima je dosta da nacuju za to, pa izbjegavaju.

super blogg cirilko))

 samo nemoj plss o svojim fobijama

Lako je tebi kad se druzis sa Dalaj Laminim portparolom koji sad odredjuje ko ce morati da salje ta pisma i FW: da ga baksuz ne uzme pod svoje

Pred kraj 80-ih, moja pokojna majka resi da ubaci sebe na spisak i pocne da igra tu "igru", cije mi je ime na vrh jezika, ali ne mogu da se setim. Neki "Jack"...tako nesto. Uglavnom, koliko se secam, slalo se na pet adresa, a prvom sa spiska su se slale parice. Moja majka nije bila glupa zena - naprotiv. Potrosila je nesto vremena kako bi iscrtala sheme i prakticno osmilsila gde ce poslati svojih pet listica, a onda i sledecih nekoliko krugove. Tacno je izracunala koja "grana" ce najbolje raditi - jedna je isla u Madjarsku, jedna u Skopje, jedna je ostajala u Beogradu.....ne secam se dalje. Naravno da je i mene (i sestru) strpala na spisak - sve je sama zavrsila za nas govoreci " ...ne morate nista da radite - ako dobijete, dobijete.... samo nemojte da me gnjavite i masirate...".... Da ne duzim..... Bila sam vrlo skepticna .... ubedjivala da od toga nema nista.... a ona je samo mudro cutala i povremeno gledala u svoje iscrtane "sheme". Skontala je da ce "igra" jedno vreme funkcionisati, sobzirom da se tek pojavila. I skontala je da treba da uhvati taj pocetak. Kada su pocele da joj stizu koverte sa paricama, nismo mogli da verujemo. Postar je samo treptao.... da ne poverujete koliko je dobijala poste.... Od tih novaca je putovala u Francusku i Kinu (kako je govorila - da joj dupe vidi put), kupila nove tepihe, novu tehniku - uglavnom sve za kucu...ma, svasta nesto. Ja sam bila posle nje na spisku, tako da mene vec nije toliko "zakacilo" , ali kada su u kancelariju pocele da stizu koverte, moja koleginica nije mogla da veruje..... Kancelarija, jer je moj suprug apriori bio protiv svake ideje koja potice od njegove taste, tako da nije bilo sanse da dajem kucnu adresu (sto se isplatilo - napravila sam jako fin crni fond o kome on nije imao pojma)..... Svakog cuda za tri dana dosta - tako je i ova igra nestala isto kako se pojavila, ali, eto... ja dobih, a nit orala nit kopala.