Рече једаред чича Толстој,`све сретне породице личе једна другој,а све несретне су несретне на свој начин`. И не помишљам да реплицирам чича Tолстоју али ми та мисао скоро пала на памет кад један мој пријатељ изрече једну мисао много мудрију од ове. Али он вјероватно неће ући у антологије свјетске књижевности. Елем, рече он ` неког је Бог створио да увијек има паре а неког да никад нема. Ја се могу јебат ал никад нећу имати пара колико ми треба.` При том да додам да се тај мој пријатељ није жалио на судбину него је просто изнио чињенице. И себе сматра сретним.Е сад,гледе тога, ако просто покушамо да подијелимо људе на богате и сиромашне тешко је направити разлику и одредити границу. Још је теже направити разлику између сретних и несретних људи јер је то ствар личног доживљавања свих ствари око себе и унутар себе. Ваљда... Ово звучи као мисао каквог мудросера. Чим почнеш да дијелиш људе на двије супростављене стране одмах можеш бити сигуран да си се зајебао. Паметни-глупи/луди...ајд нек ми неко одреди разлику,пољубим га у табан. Ван Гога зову генијем а откинуо себи уво или шта већ. А опет Цецу или Карлеушу или Марка Пантелића неко доживљава као интелектуалце... Шта ћеш.
Шта сам хтио рећи,чек мало. Да... Не могу се људи дијелити никад на двије групе,два табора. Једном ми пало на памет да се у Београду или Мадриду могу бар навијачи подијелити на оне који навијају за Партизан или Звезду,Реал или Атлетико. Али не иде ни то. Увијек се нађе неки дилеја да навија за Чукарички или Вождовац. И шта то значи? Па то да неко може да има све паре свијета а да буде или сретан или несретан,а други неко да живи у шуми у колиби без струје и воде, и да буде сасвим сретан. Или несретан. Ниђе везе ни правила... Никаквог. Можда се ипак чича Толстој зезнуо мало. Па гдје је ту онда човјеку срећа?....Отприлике тамо гдје је нађе.....Веома мудро ово звучи.
Читам данас у новинама и одушевим се како се глумац Ненад Јездић бацио на воћарство. ( то је глумац што је глумио господина Марића у ` Рањеном орлу`,то ми остало од мог клиње,кад га год види каже ено господина Марића). Значи,каже човјек,све хонорара што заради и што му претекне док подмири дјецу,улаже у воћке. Зајебао човјек оне пријеме,премијере,фенси журке,сплавове и сл. глупости и ужива у воћкама. Човјек нашао да су занимљивије вишње и шљиве него ВИП-овке и `старлете`(што год то значило). И много ми се допао човјек. С моје тачке гледишта још му фали да купи пар оваца и једног овна и да употпуни доживљај,али није лоше ни онако. И нашао човјек своју срећу и мир.
Мало су људи превише подлегли аршинима Западне цивилизације гдје се све у друштву гледа кроз наочаре са диоптријом која се мјери у доларима или еврићима. Па се подразумијева да је неко ваљда сретан ако вози црни ауто са тамним стаклима а модел је X 3,4 5 или А 5-6 или како већ(кад сам код тога нигдје оних старих добрих ознака : фићо,буба,ајкула,тристаћ,принц,пезе,лада,стојадин и сл.).
Да ли ће се људи промијенити? Откуд знам,мени је добро и овако. Само да је здравља и једно стадо оваца и три кошнице пчела и прст у уво а котлић на ватру. Па да потражим Ненада Јездића.

Jao ovo me bash interesuje moracu se potruditi da procitam, cerilicu. Pa konet dolazi

Ma neki ljudi uzivaju da budu nesrecni... ustvari, cini ih srecnim ta njihova nazovi nesreca. Jednostavno, imaju sve, izgled, zdravlje, ljubav, novac ali uvek nadju neku budalastinu koja ce ih unespokojiti i dizati im pritisak. Elem, nesreca skracuje zivot, pa ako zele da izigravaju vecito zrtve i pacenike, neka im, ja planiram da zivim aktivno do 100-te, te me i nove japanke sa rasprodaje obraduju jako.

Da, Jezdić, radi, uzima kredite i ulaže. Ovako.
A Zoki "Čokot" Živković dobije subvencije države od pola miliona Evra (malo više, zapravo) za pokretanje svoje vinarije. Ovako.
I onda zajedno izađu na tržište.
Jedan do guše zatrpan u kredit Agrobanke, a drugi slobodan kao ptičica.
I tu se nekako istopi entuzijazam.
Ne možeš protiv alave žgadije.

да сехелице, ја баш имам примјер за то,имам два пријатеља,један комплетно ситуиран,добра плата а увијек песимиста у свакој ситуацији,а други у лошијој материјалној и породичној ситуацији а увијек у друштву весео и зрачи оптимизмом. Па ти види.

да сехелице, ја баш имам примјер за то,имам два пријатеља,један комплетно ситуиран,добра плата а увијек песимиста у свакој ситуацији,а други у лошијој материјалној и породичној ситуацији а увијек у друштву весео и зрачи оптимизмом. Па ти види.
ево луда онда још прилиек да вјежбаш ћирилицу
убијеђен сам ајсице да у свом винограду и свом животу више ужива Јездић од Живковића.

Niisam bas sigurna, cek' da razumem, ali ako sam bar nekom izmamila i najmanji smesak danas ja cu se smatrati srecnom Malo li je?
Po mom misljenju spadam u setne ljude, ali umem da nadjem srecu u svakom trenutku, radujem se toj jutarnjoj, prvoj kafi... pa sve tako redom...
Naravno, ni tuga mi nije strana, pa se pitam, moze li srecan, samo srecan vovek, bez primese tih tuznih osecanja biti kreativan?

Hm, zaboravih, Cisi, prelepo si ovo napisao. Bravo, druze!!!

I pored svog relativizma pojma sreca, ne verujem da je savrseno srecan covek ikad postojao. Takav je poredak stvari i to je dobro. Ja bih se smatrala uzasno nesrecnom kada u zivotu ne bih imala nijedan problem.
U nekim svojim cinicnim trenucima bih pomislila da je najsrecjniji covek koji je od rodjenja mentalno zaostao i nesvestan zivota oko sebe, ali to nije sreca..... naravno.

A kako moze da zna da je srecan ako nikad nije bio nesrecan? Slazem se da razlicite stvari znace srecu za razlicite ljude...

A, ali ako je covek non-stop srecan kako to moze da zna, ako nije bio nesrecan da bi napravio razliku?! A u ostalom, sta znaci sreca? Za nekog je nekada najveca sreca kada je gladan i sedne za sto pun hrane, za nekog ko nema zimske cipele kupovina istih predstavlja opet veliku srecu.
Uh, uh, bas mudovanje