---

 

- Nego, imas li ti devojku, da nisi ozenjen mozda?

Smeje se i privlaci me blize sebi, izvlaci ruku i broji dodirujuci prstima druge.

- Pitas me to vec peti put.

- Pa sta, kada me to vise interesuje nego koliko imas brace i sestara.

- A ti, hoces da se udas?

Slozim uvredenu facu i isturim donju usnu:

- Neee, sto pitas?

Oboje prsnemo u smeh, ljubi mi vrat , ramena, usne , kosu i smeje se izmedju poljupca.

- Zaboga, kako si ti ludi mali stvor, najludji...

Smesim se, srecna sam.

 

 

-Dobro, zasto se ne javljas na telefon? Zvao sam te bar deset puta!!

Zato sto me gnjavi, nervira, zato sto sam umorna i gladna i boli me noga i zato sto hocu samo da cutim i budem sama, da spavam. Nemam zivaca da ga slusam kako blebece. Umesto svega toga, kazem mu samo:

- Nisam mogla, imala sam vezbe i nisam imala vremena.

- Pa sta, imas ti mala i pauzu. Koliko ti vremena treba da izvadis telefon i da mi kazes tri recenice? To je krajnje nepostovanje mog vremena mlada damo!

- Idem kuci!

- Pali mala...

Obisao me je kolima i nestao na drugom semaforu. Neka... magarac.

Docekao me je na parkingu pred mojom zgradom.

- Sta ces ti tu?

- Ma samo cuti, umukni na koji minut.

Hvata me za ruku i vuce prema liftu. Ulazimo u stan a moj ljuti, opaki borbeni mesanac, izdajica belosvetska, skace od srece sto ga vidi, trci u krug. Izmedju srecnog laveza i skicanja, lize mu noge, ruke, skace mu do grudi... mene jedva da je i primetio. Ja sam imala samo snage da se strovalim na trosed dok njih dvojca odlaze u kupatilo. Cujem kako pusta vodu u kadu.

Dolazi u sobu i dodaje mi casu vode i optalgin za bolove. Skida mi sandale i majicu i vuce me u kupatilo.

- Okupaj se, opusti se malo, ja idem da izvedem zver u setnju i da ti donesem nesto za jelo. Frizider ti je prazan (ma nemoj). Ako planiras da zaspis u kadi i udavis se, pazi da to bude u nekoj lepoj pozi a ne raskrecena ko neko peceno pile.

Prijala mi je topla voda, prijao mi je i optalgin.

Izasla sam iz kade pre nego sto su se oni vratili, umotana samo u peskir. Uvalila sam se na trosed i upalila televizor.

Uleteli su u stan glasni i veseli. On spusta ispred mene ogromu kutiju sa pizzom i odlazi da naspe vodu u psecu cinijicu. Otvorila sam kutiju i videla da vise od pola nedostaje, verovatno su i oni jeli usput.

Uzela sam veliko parce i natrpala u usta koliko sam god mogla.

- Idem sada, jedi i lezi da spavas.

Klimam glavom jer su mi usta puna.

Ide prema vratima, zastane i kao da je zaboravio nesto, vraca se do mene, otvara kutiju sa pizzom i uzima jos jedno parce. Spusti kratak poljubac na moje teme i pljucne:

- Fuuujjj, bebi sampon!

- Pa sta? Lepo mirise.

- Bebe su slatke i mirisu na bebe, ti si prerasla te sampone, pocni da mirises na zenu a ne na bebu.

Pred vratima se okrece i kaze mi:

- I nemoj slucano da mi se ne javis na telefon kada te zovem, makar samo da me otkacis kao normalna osoba a ne kao razmazeno deriste. Jasno?

Klimam glavom:

- Dobro.

 

 

Ne, ne volim ga, definitivno ga ne volim. Nije to ono pravo, nije fer da kradem vreme i njemu i sebi... razmisljam o tome dok vodimo ljubav. Reci cu mu iskreno, evo, samo da zavrsimo.

Ustaje i pritisne mi vrh nosa kazipsrtom i odlazi u kupatilo. Ja odlazim u drugo. Ne mogu da podnesem njegovu blizinu vise, idem da sperem sa sebe sve njegovo. Samo cu mu reci da ga ne volim i da ovo ne vodi nicemu. Jednostavno i bez patetike, bez onog uvoda - ti si dobar momak, ali ja, eto... nismo jedno za drugo.

Izlazim iz kupatila  i vidim ga kako brise kosu kratkim i brzim pokretima da je ne bi susio. Zaustim da mu kazem ali me on preduhitri:

- E mali, idem u London u cetvrtak na ono predavanje, hoces sa mnom?

- Necu.

- Zasto, pa to je samo jedan dan izostanka sa posla, vracamo se u nedelju.  Pitaj Anu da te menja?

Dovraga, dodjavola, sunce mu kalaisano, u pershun i... kako sada da mu kazem pred put kada znam koliko mu znaci to predavanje. Hoce li se nervirati, hoce li biti dekoncentrisan, hoce li mu biti zao? Da sacekam da se vrati?

- Ne volim te!

Samo je izletelo iz mene.

- Pa sta? Ne volim ni ja tebe, ali mi to ne smeta da budem sa tobom!

Nastavlja da brise kosu kao da pricamo o odlasku u radnju.

- Pametna si, lepuskasta, lepo vaspitana, ne nerviras me previse i imamo dobar sex... osim, naravno, ovog veceras. I sta mi vise treba od toga?

Baca mi peskir u lice i prilazi mi, uzima mi ruku i gura na krevet.

- Ajde sada da cujemo tebe. Sta ti smeta? Ruzan sam ti?

Odmahujem glavom.

- Glup sam, brukam te u drustvu, dodirujem te pogresno? Nerviram te?

E to, ali ne mogu da mu to kazem jer bih onda morala i da objasnjavam. Umesto toga samo odmahnem opet glavom.

- Pa sta ti onda fali sa mnom?

- Leptirici u stomaku.

Prevrce ocima i hvata me za ramena.

- Vidim ja da cu morati malo da te prosetam kroz anatomiju, fiziologiju i endokrinu. Nema leptirova a ni ostalih insekata u stomaku! Oni tamo ne zive.

Budi tu gde jesi sa mnom, a ja ti obecavam ako se pojavi neko ko ce da ti usadi te  insekte u stomak, ja cu da se povucem sam.

Ustaje i uzima beli papir iz printera i dize me sa kreveta.

- Stani tu da ti uzmem meru za cipele. 

Stajem poslusno na papir, kao neko dete dok mi on crta konturu stopala.

- Kriv ti je ovaj mali prst.

- Tvoj nos je kriv!

- Bezobraznice.

- Ajde sada u dnevnu, pocinje utakmica.

- Necu da gledam utakmicu!

- Ne moras, citaj nesto, igraj se na kompjuteru, napravi kolace.

Sedam na trosed i uzimam knjigu a u glavi mi milion misli. Sta je to sada on meni rekao? Da me ne voli?!? Pa on je sa mnom samo zbog sexa... i dobro ajde, mozda sam mu malo lepuskasta... i ne lupetam... previse.

Jesmo li mi sada raskinuli? Pa sta cu ja u vezi gde nema ljubavi? Sta ce to meni?

- Goooollll!!!

Dernja se i skace sa kreveta... uzima elektronsku cigaretu koju je poceo da pusi od kada je sa mnom jer mi smeta dim, i trpa je u usta.

Laze budala, sada sam ga uhvatila da laze sa tom cigaretom. Nije istina da me bas ne voli.

U poluvremenu ustajem i idem prema spavacoj sobi, skidam majicu i kazem mu?

- Sta si ono rekao, da ja ne valjam u krevetu?

Trci prema meni i cereka se, sustize me pred krevetom i zajedno padamo na njega.

- Joooj sujeto, ime ti je Sehi!

Parafrazira mi Hamleta... magarac!

- 15 minuta mali, toliko traje pauza.

- Da se nisi usudio da gledas na sat!

Maaagaaaraaaccc.

 

Epilog:

Iz Londona mi je doneo cipelice, najsladje, i neki parfem za koji on kaze da je zenstven a ne bebetji... i neki prsten.

Rekla sam mu da mi se cipelice dopadaju, parfem  tako-tako, a prsten  necu. Smetace mi na prstu, cepace mi rukavice i ogranicavace mi kretanje... prstiju. Smeje se i skida kosulju, baca mi je u lice:

- Doneo sam ti i kondome.

- A cvece?

- Daaajjjjj folirantkinjo.... nikada mu ne menjas vodu, ne cistis uvele latice a bacis ga kada se na vazi nahvata debeli sloj algi i pojave se visecelijski ogranizmi.

 

Pfff... grozno je kada te neko bas toliko poznaje!

 

 

 

 

Nadam se samo da je sadasnje vreme u pitanju  

Meni se čini da nam se Sehelina zaljubila. Biće slatke nevolje!

Ćutim, da ne kvarim. 

Ne moras, citaj nesto, igraj se na kompjuteru, napravi kolace.

Ili napiši još neki blog. O tome kako je naučno dokazano da leptirići u stomaku ipak postoje.

Ko se bije taj se voli

meni owa tri china deluju kao tri odwojene priche... prwi se wole najwishe na swetu tzelom, drugi su wetj utonuli u monotoniju, dok tretji.... e tretji su najzanimljiwiji jer ne znaju shta netje

Hahaha prasici, akteri su isti, samo u tri razlicita perioda  veze.