Ne znam da li se primecivalo, ali bio sam jako nervozan. To je trebao da bude nas prvi sastanak.
Pokusavao sam da zamislim kako ce izgledati taj nas prvi susret, ko ce I sta prvi da kaze, da li je ista kao na slikama…
Upoznali smo se sasvim slucajno, preko internet na jednoj drustvenoj igrici. Posle bezbroj odigranih
raznih igara, dugih razgovora,razmenjenih poljubaca, dogovorili smo se da se vidimo…
Sedio sam ispred hotela “Moskva” nervozno cekajuci da se S pojavi. Svaki detalj sa njenih fotografija se duboko urezao u moje pamcenje. Bio sam sasvim siguran da cu je prepoznati; smedja kosa do ramena, tamne oci, sirok osmeh koji je otkrivao savrsen red zuba, vitka figura I pored dvoje dece….
I tada sam je ugledao. Isla je prema meni sigurnim korakom osmehujuci se I gledajuci me pravo u oci.
Na se bi je imala Jaknu I suknju u boji njenih ociju, a cizmice sa visokom potpeticom su samo jos vise isticale njenu figuru izazivajuci znatizeljne poglede muskog dela populacije . Gledajuci je tako “skockanu”, u jednom trenutku sam se osetio inferiornim u farmericama, koznoj jakni I “brendiranoj” dukserici marke Jelen pivo. Ali njen pogled je govorio da nije nezadovljan onim sta vidi …
Prisla mi je I lagano me poljubila u obraz, kao starog znanca
-Cao, cekas li me dugo?
-Ne, kratko sam odgovorio, ne spominjuci cetiri ispijena espresa i bezbroj nervozno bacenih pogleda na sat.
-Dobro, onda, da ne sedimo ovde, idemo.
Njen tamnoplavi pezo 206 se sa lakocom probija kroz beogradsku guzvu. Vozila je u maniru iskusnog vozaca, bez grca, bez nervoznih pokreta. Od tog momenta sam poceo da malo vise postujem zene vozace. Raltivno brzo smo stigli do Vukovog spomenika I zgrade gde je bio stan njene drugarice. Rekal mi je da joj drugarica zivi u Kanadi, da je kupila I opremila ovaj stan jer se sledece godine namerava vratiti da zivi u Beogradu.
Usli smo u uzani lift. Stajali smo jedno do drugog, mozda malo preblizu. Slucajno ili ne, ne znam. Njena blizina, miris njenog parfema, sarm ili ko zna sta, u meni su izazvali neodoljivu zelju da je zagrlim, poljubim. Usne su nam se lagano dodirnule. Nije se bunila…kao da je ocekiavala taj poljubac.
………………
Sedeli smo na kaucu ispijajuci po casu crnog vina I uz razgovor slusali laganu muziku iz osamdesetih.
Pricali smo lagano, neusiljeno, relativno tiho kao da se plasimo da ce nas neko otkriti. U jednom momentu se nasmejala nekoj mojoj upadici I primakla mi se. Odlozio sam do pola ispijenu casu I zagrlio je. Usne su nam se spojile u dug, dug poljubac…..
Kasno te noci, zaspala je lezeci na mom ramenu . Iako mi je ruka polako pocinjala da trne, nisam hteo da se pomerim. Plasio sam se da ce se probuditi. Na licu je imala zadovoljan izraz malog deteta koje je nakon dugo vremena dobilo igracku koju je dugo prizeljkivalo.
A meni su kroz glavu prolazila mnoga pitanja na koje nisam znao odgovore…Kroz tanki zid susjednog stana dopirala je muzika Bijelog dugmeta I pesma “Blues za moju bivsu dragu”
…………
Probudio sam se kasno….nakon cetiri meseca.
Rastanak nam je, iako smo bili svesni da do njega mora doci kad-tad, bio jako tezak.
-Treba da znas, rekla mi je, da ti verujem da me volis, zelim I nadam se da cemo se opet sresti I cekacu te…uvek cu biti tu kada ti zatrebam. Govorila je to naizgled mirno, samo su prsti, otvarajuci kutiju cigareta, odavali da je nervozna.
-Ovo je za tebe, rekla mi je kada je ustala I krenula, da me se secas. Pruzila mi je malenu upakovanu kutijicu.
Pre nego je otisla, u jednom trenutku sam ugledao suze u njenim ocima. Ili mi se samo ucinilo.
……
Od tada samo s vremena na vreme stigne sms sa pitanjem kako sam, sta radim, da li sam je zaboravio. Ali, kao da ne ocekuje odgovor na ta pitanja….
A ja….ja jos uvek trazim odgovor na pitanje da li sam izgubio nesto sto mi nije ni pripadalo ili sam imao nesto sto nije smelo da bude moje…..

NAPOMENA:
OVA PRICA JE IZMISLJENA I SVAKO PODUDARANJE SA NEKIM SLICNIM DOGADAJEM JE SASVIM SLUCAJNO!

Lepa prica "explorer"
ja sam imala neko iskustvo u "Hotel Moskva" BG, gde su spremacice skoro ushle na nas!
haahah!

Hvala seko ****

NAPOMENA:
OVA PRICA JE IZMISLJENA I SVAKO PODUDARANJE SA NEKIM SLICNIM DOGADAJEM JE SASVIM SLUCAJNO!

Kako Vi lepo izmišljate Mr.Exi.

1 0

odlicna prica, nego... da li taj pezo ima alu felne?

stwarno lepa pricha ex....nego wishe me zanima taj pezho....otje li da proda? koje godishte? kol`ko je presh`o?
mozhe li neka zamena za askonu uz doplatu i tako to
eh da....jel pricha bash skroz izmishljena?
pozzdraw od prasitja

ahahahahaaa ufatili se za pezo paahahahaha
lepa prica al se iznervirah za ovaj kraj pffffffffffff

eh da kraj nije takaw kakaw je tajchi....ex je ne bi ni napisao (missim na prichu)

Sto se tice pezoa...menjala ga je za drva , zakasni si

Jaooo ex!! Cek da vidim kojim redom cu da pisem....
1. prepravi kraj (daj neki happy end)
2. napisi drugi deo
3. napisi treci deo
4. vodi me na kafu
...svidja mi se bas bas

Da se nije desilo ovog 31. marta leta Gospodnjeg da i ja (za divno cudo napisem blog, zaista bih propustila ove prelepe reci izasle iz srca i pera (misha dragog Expija.
Puno bih propustila i bila siromasnija za ovu neobicno lepu pricu.
Sve cestitke, od srca, Expi.