chante - Blogovi

Izmedju reci i tisine

Bio je sasvim obican dan, nista sto bi ostalo u secanju. Kafeterija fakulteta, tisina, zvuk soljica koje se povremeno cuju i razgovori u pozadini. Sedeo je za stolom, zavaljen u stolicu, potpuno uronjen u misli. Tada je ona prosla pored njega, usput zakacila njegovu stolicu.

Nije je odmah primetio. Nista u tom trenutku nije mu delovalo posebno. Ali onda je stala pored njega ....

„Da li je ovo mesto slobodno?" upitala je, s blagim osmehom na licu.

Pogledao je u nju i odgovorio: „Da, slobodno je."

Sela je tiho. Iako nije bilo mnogo reci u tom prvom trenutku, nesto u njenom prisustvu ga je podsetilo da se nista u zivotu ne desava slucajno. Poceli su razgovor o fakultetu, o ispitima, o svakodnevnim stvarima. Nisu se trudili da budu narocito duhoviti, ali su uzivali u razgovoru, a on pogotovo. Dugo nije osetio nesto ovako, da mu neko toliko prija..

Iako se posle tog razgovora nisu vise videli ni pricali, nakon nekoliko meseci on je ponovo video. Trcala je kroz kisu, izbegavajuci udarce vetra, kao i svi drugi u tom trenutku. On je bio na putu ka kuci, pokusavajuci da nadje neko zaklonjeno mesto. I tada je ponovo ugledao.

Ugledao je i zvao je da sednu u jedan kafic da sacekaju da kisa prestane, ona je bila sva srecna jer ga je ponovo videla i naravno pristala...

Seli su u jedan kafic blizu fakulteta i nastavili su da caskaju...

I to je bio trenutak koji je sve promenio. Iako nije ni bilo govora o ljubavi na prvi pogled, medju njima je vremenom nesto sazrelo. Iako ni on ni ona nisu hteli nista posebno, nesto se desilo samo od sebe.

Dan za danom, razgovor za razgovorom, sve je dolazilo samo od sebe. Njegov svet je postajao njen svet, a njen svet njegov. Bez velikih reci i previse obecanja, jednostavno su zajedno bili bolji.

Meseci su prolazili. On je zavrsio fakultet, a ona je bila tu, stalno prisutna. Prolazile su godine, ali njihov odnos nije bio prepun spektakulranih trenutaka. Bio je to odnos koji je rastao polako, bez previse zurbe.

Medjutim, kako je vreme prolazilo, ona je pocela da oseca da nesto nije u redu. Nije bilo niceg loseg, ali je pocela da oseca da vise nije onako vezana kao pre. Njena osecanja su se promenila. Iako je bilo ocigledno da on jos uvek zeli vise, da joj nije samo prijatelj, ona je pocela da shvata da to vise nije to. On je poceo nju da voli sve vise i vise, a ona je pocela da se hladi i postala je nezainteresovana.

Jednog dana dok su sedeli zajedno, rekao je:

„Znas, stvarno bih voleo da nas odnos postane ozbiljniji. Znam da to sada nije lako, ali mislim da bi smo mogli to da ostvarimo"

Ona ga je pogledala, pa je nekoliko trenutaka cutala, ne znajuci sta da kaze. Videla je da je on iskren i da stvarno zeli nesto sa njom, ali ona nije bila sigurna sta zeli.

„Znam sta mislis... ali... mozda je jos rano za to... Mozda bi smo trebali malo vise da se upoznamo.. ili..." pokusavala je da nadje reci, ali ni sama nije bila sigurna u sta da veruje.

On je samo cutao i gledao je, nije zeleo da poveruje u ovo sto slusa... Njene reci su bile ispunjene nesigurnoscu. Pokusavala je da pronadje izlaz, da ga ne povredi, ali u isto vreme nije imala ni odgovore za sebe. U tom trenutku je shvatio da ona sa njim ne zeli nista ozbiljno.

Bio je razocaran, ali znao da je da nema smisla da trazi nesto sto ona nije spremna da mu pruzi. Pogledao je u nju, ali vise nista nije bilo isto. Vise nije mogao da je gleda kao pre. Shvatio je da je idealizovao njihov odnos, a sada mu je izgledalo sve mnogo jasnije.

Bez reci, okrenuo se i otisao. Nije zeleo da provodi vise vremena pokusavajuci da razjasni nesto sto nije imalo smisla.

Naravno, trebalo mu je vremena da je preboli. Bilo je dana kada su mu misli lutale prema njoj, ali kako je vreme prolazilo, te misli su postajale sve redje. Ucinio je to, jer je morao dalje. Vremenom je zaboravio na nju, prihvatio da nije bilo sudbine medju njima i nastavio da gradi svoj zivot.

Iako nije bilo lako, ovo iskustvo ga je naucilo da je vazno biti iskren prema sebi i svojim osecanjima. Ponekad, da bi smo nastavili dalje, moramo da pustimo ono sto ne mozemo da promenimo.

I znate sta ...javila mu se kasnije, ali necemo sad o tome