I na tren u jurišu kad uspem da zatvorim oči i zaustavim vreme...odem. Dozvolim da se izgubim u svom ljubičastom svetu... Nestanem u sećanju..

Da, kod tebe sam ostavila nadu za posle, šumu maštanja i jedno nebo gde su zvezde velike kao višnje..samo za nas..

Umorna sam od besmislenih putovanja, traženja smisla u ništavilu , umorna od jutra, sumornog neba, i ovog pobesnelog voza punog bezbojnih ljudi, koji zaboravlja na svoje stanice...

Za tebe sam ostavila zalihe nežnosti motiv za buđenje, stih za dan...

I znam jednom, kad se kockice slože...

A do tada ostani i budi motiv, smisao i boja opstanka... Analgetik za dan...