---

Možda sam malo dosadan,nekima koji čitaju ovo,šta da radim,takav sam od uvek.Takav sam stvoren.

U svakom pisanju pominjem tu reku,koju beskrajno volim,ali ne više od Nje.

Nju sam voleo mnogo više,ali Dunav je drugo ime za ljubav.

Prava imena ne pominjem,sem njegovog"Gospodin Dunav".

Gledam u daljinu,moćan,beskrajan,predivan,plav,kao moja ljubav prema Njoj.

Zapitam se zašto retko ko razume?Ja sam razumeo odavno,iznenada i takav sam postao i ostao.

Kada nekoga voliš,reči su bezpotrebne,suvišne,ne trebaju,jednostavno su beskorisne.

Za svaku reč,rečenicu,postoji zamena,nešto drugo,što se rečima ne može objasniti,napisati,niti reći.

Ko ne misli tako slobodno neka stavi onaj"palac" na dole i ne zanima me .

Prvi put kada sam je ugledao,meni reči nisu bile potrebne.Ako sam joj nešto hteo reći imao sam drugi način,moj način.

Ne nisam joj rekao Volim te,samo je nežno poljubio i znala je.Nežan,pa bio sam "valjda",pomilovao bi je po licu,kosi i znala je.

Nikada joj nisam rekao Prelepa si,raširenih zenica oba moja oka u kojima je bilo iskri milion,pogledao bi je i znala je.

Oči su pokazivale i Tugu,tu sam izbegavao da nam se pogledi susretnu,krio sam,ali nije mi baš išlo,jer znala je.

Često sam joj pružao ruku i ona meni,Nedostajali smo jedno drugom,znala je.

Dugo smo bili zajedno.Radovali se,plakali,brinuli,bili ushićeni,ponosni i razumeli se bez i jedne reči.Dovoljan je bio pogled,dodir,znali smo sve.

Dugo,dugo nisam govorio,a onda sam morao,jednostavno sam morao progovoriti.

Nije me čula,nije osetila,hm,možda više nije znala?

Vrištao sam u sebi,ne bi li čula,kasno...

 

I danas šetam pored Dunava,proleti mi misao"Ako ima nešto,kako kažu,možda je i tada čula i znala,a nadan se da jeste".

Dunav je sve ovo pažljivo slušao,rekao sam mu"Znaš stari druže,tog trenutka probao sam da uhvatim taj 21 gram,ali jedino mi to nije uspelo",Izvini.

Dunav se zatalasao,zapljusnuo obalu,izbacio par grana i isterao labude napolje.Ljutio se na mene,ali mislim i pored svega da je i On znao.

 

To je jedino sto nisam mogao .

 

                                         -Jednoj Princezi,sanjalici,morskoj sireni,pa ako tamo negde pročita,znaće zašto sam napisao ovo.

 

 

                                                                                                                                                             Neko zauvek Tvoj!

 

vise od bloga...

Jako lep blog. Nemam obicaj da ostavljam komentare ali ovaj blog je to zasluzio.Da, slazem se potpuno...Za ljubav nisu potrebne reci Dosta mi je tema o ratovima, stradanjima, patnjama, nemastini,bolesti...Isuvise se zivi stresno, ovo je lek za dusu

Šta reći? Napisano je lepo, sa puno duše, ali meni, koja znam podlogu, beskrajno tužno