Opet je otišla...Obećao sam joj da ću je sanjati,kako sam mogao da obecam tako nesto.

Ko još može da sanja ono što poželi?Ostadoh u ova četiri zida,a san mi ne ide na oči.Hajde da probam,dosadno je i pusto bez nje.Gledam u plafon,polumrak je.Slušam divan cvrkut slavujai pitam se da li i njen glas zvuči tako,kao što oni pevaju?

Dunav!Odakle sada On?Ma nema veze lepo miriše i opušta me.Odjednom osetih još lepši miris Dunava.Pitam se da li je moguće da ovako lepo miriše?Znam da tako nikada nije.

Sedim na klupi i ne mogu da verujem Dunav nikad lepše nije mirisao i izgledao"Izvinite da li je slobodno"?Ni ne pogledah rekoh,jeste izvolite ne smeta.Dunav još jače zamirisa.Kroz glavu mi prolete "kakav glas",pa ovo je zenski glas i lepše zvuči nego slavuji.Polagano se okretoh ka njoj i ugledah prelepe krupne oči.

Sanjam rekoh,nemoguće da nešto ovakvo postoji.Ona zabaci glavu malo unazad i osetih nezno milovanje najdivnije kose koju sam video.Mirisala je.Da,to nije Dunav,to je ona.Ona tako lepo miriše.lice andjela.Protresoh glavom.protrljah oči,ma sanjam.Ona progovori"Smem li da vas pitam nesto".Naravno!Sto sedite sami?

Bez razmišljanja sam odgovorio,čekam princezu,andjela i znao sam da će doći.Stidljivo se nasmejala,a ja uradih ono što nikada nisma.Nežno sam je uhvatio za ruku,pogledao u oči i upitah:"Da li je princeza za ples"?.Da,ova muzika je predivna,gde ste je našli?To Dunav svira svoju pesmu,najlepsu koju sam čuo do sada.Pruzila je ruku,naslonila glavu na moje rame,ja sam je obuhvatio nežno oko struka,pogledasmo se u oči i zaplesasmo.nisam skidao pogled,s tih predivnih očiju.

Opet kazem sebi "sanjam",a ne ,ne osećam je,osećam sve njeno.Miris,kosu,pogled,neznu ruku i cujem taj cvrkutav slavujski glas.Da li se dama umorila?Ne nisam kaze.Hoćemo li da se prosetamo?Gde upita.Ovde pored Dunava.Naravno kaze ona.Uhvati me za ruku i krenusmo.nismo mnogo pričali,ali sam sve razumeo,sve i ona je razumela,nasmešila se,a iz usta sevnuše biseri.

Iznenada se nadjosmo u krevetu u spavaćoj sobi,koja je inače pusta.Sanjam kažem.Ne vidim je ali osecam milovanje njene kose koja se razlila po jastuku mekša od svile.

Nemoguće,sanjam.Malo se promeškoljila i reče"zagrli me,ne daj me nikome".

Da jesam zagrlio sam je i tako samo uz cvrkut slavuja zaspali,a u daljini je Dunav pevao.Zvoni sat!Skočio sam uh...kakav san.pogledah u krevet ona je tu polagano diše kao povetarac ispustivši po koji uzdah.

Nemoguće vrištao sam u sebi.Odem skuvam kafu,gledam krevet,sobu,tu je spava.

Naglo zazvoni telefon,kolega pita"dolaziš li na posao"?Tek tada sam shvatio da je sve bio san.Mada me zacudilo da sam budan sanjao.Setih se eh,kada je sve bilo tako lepo ne pitah andjela ni za ime.Ma nije važno,pa andjelima ne treba ime.

Krenuh iz kuće,a u kolima pustih muziku.Cujem šapat ...Milica.Molim?

Milica i glas se izgubi.Shvatio sam da mi je andjeo rekao ime.

Eh da mi je ponoviti taj san.ali ko zna možda jednom.

Naglas rekoh dok mi je prozor kola bio otvoren,a ja cekao na semaforu:"To je moj andjeo,moja Milica"!

Gospođa koja je bila u kolima do mojih me pogleda razrogačenih očiju i reče"Izvinite,da li vam je dobro"?.Da jeste gospođo,hvala na brizi,sada mi je sasvim dobro.

Nasmejao sam joj se i produzih dalje,znao sam tu je,to je ona.