I tako oper dodje Septembar...jos jedan Septembar bez tebe. Neznam ni sta bi ti pricala ni odaklen da pocnem. Znas srce mi se steze suze same polaze a toliko zelim sve i svasta da ti ispricam. Mnogo se toga promenilo...ae da pocnem od sebe.
Sve sto si mi pricala i zelila i ostvarilo se. Srecna sam i tacno nicija muka nije do veka. Mi smo dobro imamo i maloga sina zove se Milos neverovatno je nemiran ali sta ces dete je. Zao mi je sto te nemoze videti a isto tako se nadam da ti njega vidis par ponekad. Bar ponekad da svratis do mene da vidis kako sam.
Sa tvojom sekom se cujem povremeno. Dala sam ti rec da cu uvek za nju biti tu i odrzala sam. Svremena na vreme se cujemo ali retko kad pricamo na tel. Neverovatno koliko silcan glas imate jednostavno kad joj cujem glas kao da si ti tu. Ona je dobro i dalje uci uci uci. Sad je upisala i Fakultet inace putuje svetom znas vec nju nikad mira nema. Retko pricamo o tebi. Nekad mi je zao ali mislim da obe nemamo toliko snage...sta ja znam. Bitno je da se cujemo i da znam da je dobro. Tvoja seka,deo tebe...jedino sto mi je ostalo.
A zoki...zoki ko zoki. Znas vec kako je igra zezanje drustvo ma svega ima. Ima i mnogo novih a ima i nas stari...mada mnogo manje nego sto nas je pre bilo. Mnogi su i napustili sajt skroz ali eto ja sam jos tu. Nekako me secanje na tebe veze za ovaj sajt a tebe nikad nebi ostavila i zaboravila.
Nedostajes mi...uzasno mi nedostajes. Nedostaje mi tvoj osmeh...tvoja dobra dusa...tvoj optimizam...nedostajes mi ti. mozda sam se i ja promenila ali kad sam tebe izgubila izgubila sam naj bolju prijateljicu koju sam imala. Nemogu ja reci da nemam prijatelja ali nisu ti. Znam da niko to i nemoze biti ali ona bliskost ono posebno sto spaja prijatelje nema. Trudila sam se ali...
Andjele moj nadam se da me vidis odozgo. Da vidis da te nikad ali nikad necu zaboraviti. Da si vecno uz mene da pravo prijateljstvo nista ne moze da prekine. Uvek si u mojom mislima i duboko u mome srce. Vjecno ces da zivis u meni Ceki...volim te zauvek
Jos uvek ja secam se, tih godina lutasmo bezbrizno mi
Pod zvezdama iz sazvezdja nase mladosti.
I secam se osmeha tvog, ociju tugu sto odase ti,
I tvojih reci pred put bez povratka...
Drugovi odlazim, dobro pamtite ono sto cu reci sad,
Zivot je kao predivan san, brzo se prekine.
Novembar, iznad nas kisni oblaci sazvezdje prekrili,
Necujno, jedna zvezda je svoj kratak san odsanjala...
Sve bajke sad daleke su,
Svi snovi prazni sad postali su,
Neka tisina se davno uvukla u nas.
I mozda nas gledas sad ti,
Mozda se smejes sa zvezdama svim,
Vidim ti oci-zvezdani sjaj bez granica.
Bili smo drugovi, iste snove smo brzbrizno sanjali,
Leteli na krilima vecnosti do sazvezdja.
Slutili nismo mi da ces vecno u sazvezdju ostati,
Neka te nase zvezde sad cuvaju tu umesto nas...
Vecni sjaj nek dosegne sve delove svemira,
Jedan tren nek zastane sve.
Do sazvezdja tada mladosti jedne nek cuje se glas...
"Molim te sacuvaj mesto za nas!"