Dok sam polako se priblizivala tom gradu nekakva zima me je uhvatila. Dugo nisam bila tu a i sad sam samo u prolazu. Da li sam se plasila videti sva mesta gde sam nekada sa tobom bila, ili sam se plasila da ce da me uhvati neka tuga Ne znam ni sama vise. Svanjavalo je polako i toplo letno sunce me je ogrejavalo. Pokusavala sam svaki delic grada da vidim, da se prisetim dali smo i mi tu bili.

Odusevila sam se lepotom toga grada bas kao i nekada. Videla sam mesto gde sam te prvi put srela... mesto gde sam te prvi put poljubila... mesto gde smo bili toliko sretni. Videla sam nas grad ljubavi. Uvek sam mislila ako se vratim u taj grad da cu biti tuzna, slomljena ali nisam. Bila sam srecna i bilo je lepo proci stazama nase ljubavi.

Gde god da si sad, taj dan si bio sa mnom... bili smo opet zajedno u nasem gradu. Volela bi da sam mogla ostati duze, ali kao uvek i sad sam napustila grad sa zalaskom sunca... otisla sam u tihu noc sa osmehom na licu i secanjem na mladost i jednu veliku ljubav koja nije bila sudjena.