Dugo je nepomično gledao u nju. Toliko toga joj je hteo reći ali reči nisu izlazile. Ostale su zarobljene negde međ javom i snom.

      Ona tako nevina i ljupka vragolasto ga je gledala okicama. Plašio se tog pogleda izbegavajući ga maksimalno.

      U strahu da ne nestane nije se pomerao. Sve što je oduvek želeo u svom životu nalazilo mu se na dohvat ruke a ipak je bilo tako daleko. Goreo je od želje da je dodirne i pritisne usne na njene. Mogao je tako čitavu večnost ostati zarobljen na njenom krevetu. Dovoljno je bilo da se topi u tim dragim, stidljivim očima i površno dodiruje jagodicama njen vrat, ramena i kosu. Koža joj je bila tako topla i meka...prosto mamila dodir.

     "Mi nismo sa ove planete" konačno je progovorila.

      Privio je nežno u naručje i želeo da tako ostane zauvek. Ma pristao bi i da umre, tu u njenom krilu sakriven od sviju. Da nestane, da ga nema...

      Pomilovala ga je po kosi i kao da mu je pročitala misli spustila nežan poljubac na usne koje su vapile i podrhtavale za njom.

      "Jel je to počela kiša?" upitala je kao da je to važno u ovom trenutku. Ipak je samo želela da prekine tišinu i sakrije otkucaje srca koje hoće iz grudi.

      Kao da nije čuo, ili nije želeo da čuje, neodgovorivši ustaje i odlazi. On zna, baš kao i ona da je to najpametnije u ovom času.

Edited by Soya, 2013-06-09 14:25:28

Ali je nepobjediva

Gde ode kad je najlepse? ...bas i nije pametno ...a tako je bilo lepo

" Kao da nije čuo, ili nije želeo da čuje, neodgovorivši ustaje i odlazi. On zna, baš kao i ona da je to najpametnije u ovom času."

Mogao je da ostane jos sa njom... mogao je jos da se greje  i upija njenu toplotu, mogao je da udise njene mirise do vrtoglavice mogao je, ali je znao... znao je da je gladna. Odlazi u kuhinju, vadi tavu i jaja, sir, jogurt... ona voli masline, ima ih u spajzu. Napravice joj kraljevski dorucak a potom ce da isprazni gornje fijoke za njen ves... morace i u ormanu da napravi mesta za njene haljine... dok ne kupe veci.

wow, lijepo napisano

josh jedna ljubaw koja se zawrshila swrshawanjem... ili nije nikad ni postojala, ili je bila "zabranjena" tretje ne postoji

Ljepo napisano, a tek Balas, uffff (ki stvoren za mene ) ljOubim mu glasne zice 

Znas kako kaze Balasevic....Cudne su to emocije...Otkrijes kutak u sebi za koji nisi ni znao da postoji i shvatis da je tamo neko danima,mesecima,godinama spavao,a nije placao stanarinu...

Nije trebala da prekida tisinu,jer poneke tisine govore vise od ijedne reci.Ponekad i to lupanje srca,nije samo bezvezno ..ponekad bas ono  vredi nego ijedna izrecena rec...Mozda da je precutala...mozda ne bi otisao...mozda bi ljubav pobedila...mozda...

I mozda bi bas tada shvatila...da u gomili svih tih ljudi on je taj pravi Ne volim sebe kad sam bas ovoliko emotivna...nekako sam njanjava bljak

Super Soya ... a kraj price nek  svak sebi dopise..kak mu volja..zasto je morao? aa zasto nije.....