Nikki Nicole - Blogovi

 

Budimo humani


Roditelji su me od rođenja učili da volim svoje i poštujem tuđe, pa živim po takvom principu. Nikad osoba iz mog društva se nije razlikovala od drugih, nebitno o kakvoj "različitosti" mi govorili. Moja jedina podjela jeste:" Jesi li čovjek ili nisi?" Nebitno koje nacionalnosti, vjerske pripadnosti, boje kože ili bilo kojeg drugog ličnog opredjeljenja bio, jedino što trebamo da obratimo pažnju jeste: "Da li neko u sebi ima ljudskosti/humanosti ili ipak ne?

Budite bolji ljudi u stvarnom životu, a ne samo na društvenim mrežama!
Nije samo pomoć u materijalnom smislu, pomoći možete na razne načine, kao i raditi na sebi da budete bolji čovek.. Menjanjem sebe menjamo i one oko sebe.
Kao osoba koja se bavi trgovinom susrećem se sa raznim tipovima osoba. Od prvog mog radnog dana, jedna starija gospođa, inače slabog imovinskog stanja, a mogu primjetiti i zdravlja me svakog dana pozdravi, udeli kompliment i pita da se posluži sa bombonicama koje držim na stolu. To nam je već postala navika, pa je već dočekujem na vratima kad znam da bi otprilike trebala doći. Jučer, došla je od mene tražiti pomoć. Nećete verovati za  ovo vreme  koje provodim ovde, nikad me nije upitala za bilo kakvu materijalnu pomoć. Jučer, sva izmorena traži, ništa više nego 2,70KM, da vrati neki dug i to da joj posudim, na šta ja odgovaram da mi zaista ne treba vratiti. Svakog dana potrošimo pare na neku glupost, koja nam uopšte i nije bila neophodna, od koje nemamo baš i neke koristi, dok od ovakvog čina ćemo imati veliko dobro. Zaista to što je tražila sam dala od srca, te joj donijela čašu hladne vode. Zahvalila mi se i zamolila da nikome ne govorim da je ona od mene tražila novac (misleći da ne kažem njene podatke, zbog sramote). Taj dan mi je tako bio lep i poseban i ne može se opisati sreća kad znate da neka vaša sitnica nekome može biti jako puno. Danas, ta ista majka vuče svoja kolica kao i svakog dana, ide na javnu kuhinju, ali sa jednim detaljom na njima. Odmah sam primetila ružu, ali ne pitam je ništa za nju. Upitale smo se kao i obično, a ona vadi tu ružu kao znak zahvalnosti za ono što sam joj učinila i još me pita da li mi je šta dužna. Ne mogu opisati svoje osjećaje. Govorim Bože sačuvaj, ljubim joj njene ruke, oči mi pune suza. Ljudima koji te okružuju, daješ sebe maksimalno, gledaš da im ugađaš i opet su nezadovoljni.
Boze dragi, koliko skromnosti u ovoj majci, toliko zahvale i ljudskosti. Pa ko može ostati na ovo imun? Ovakve te stvari motivišu ojačaju da upravo ti budeš od onih koji će svojim primjerom nastojati ovo društvo učiniti zdravijim, moralnijim, boljim. Znam i vjerujem da ljudi u suštini nisu loši, nego su toliko puta bili povrijeđeni da više ni sami ne znaju kako da se postave. I sama sam takva, prevarana, povrijeđena..., ali radite dobro zbog sebe, jer ćete se vi lepše osjećati i vjerujte da će vam se kad tad vratiti. I meni je, ako ne od te osobe, Bog dragi je namirio na drugom mjestu. Molim dragog Boga, da očisti naša srca, da nas ojača da se izborimo sa našim iskušenjima, da iskoristimo ovaj život najbolje što znamo i učinimo korisnim naš boravak na ovom svijetu! Amin!
LEPI, 2dan

Kruta realnost,al istina premalo je ljudskosti i poštenja na svakom koraku  bravo lepo napisano,,

Nikki Nicole, 2dan

Bas tako  Lepi

miletrut, 2dan

Pitam se gde se izgubila empatija......

Dar davanja . Pa ima li sta lepse ?Ko nije osetio tu srecu onda i nezna sta je sreca 

Nikki Nicole, 1dan

Nikki Nicole
Popularni u poslednjih 30 dana
Najpopularniji blogovi

Copyright Zoki Games © 1995-2024. All Rights Reserved. Zoki.com se ograđuje od problema emotivno-patološke, bračne i vanbračne i softversko-hardverske prirode koji su nastali kao posledica intimiziranja sa drugim korisnicima. Vodite računa o sebi i drugima jer zoki.com nije odgovoran, tj. Vi ste odgovorni za Vašu fizičku, psihičku i moralnu bezbednost kao i za bezbednost maloletnih lica sa kojima možete doći u interakciju.