Moj med medeni

Ti si kao kap meda na usnama jutra,
slatka i bistra,
mekana kao topli hleb tek iz rerne.

Kada mi se javiš,
svet postane lakši,
kao da je u njemu manje zime,
a više topline tvoga osmeha.

I ako je hladno,
ti si moj šal i moje Sunce,
moj med medeni,
moja uteha i radost.

Kad ti progovoriš,
moje reči ožive.
Ti si iskra što pali vatru,
ti si tišina koja šapuće smisao.

Bez tebe, sve bi bilo samo slovo,
a s tobom - melodija,
što u srcu zauvek ostaje.

Tvoj osmeh je kap meda
što mi zasladi dan,
a tvoja reč -
toplina koja ne zna za zimu.

Moj medu medeni

Dotakneš moju svilenu dušu, sa svojim emocijama izatkane rečima iz pera tvoga srca. Svaki bit i otkucaj osećam, poželim da te prigrlim, i znam da nalazim blagost i vidim svetlost u tamnom tunelu koje okružuje sadašnjost, i slatki ukus meda medenog, mi ulepša to što mi drugi "ponište"...  

Medu moj medeni

Ti mene opet iznenadi.

I proza i poezija

Prepliću se u duši mednoj

A sve to u ženi jednoj. 

Mojoj nežnoj Vesni.

Takva nežnost i dobrota

Ne mogu stati

Ni u jednoj priči, ni u pesmi 

...........