Soyo - Zid

No, bilo kako bilo, ona je suvlasnik moje sudbine...Kupivši me za par
osmeha na pijaci robova pomirenosti povela me je u svoju osamljenu
palatu obraslu bršljanima mašte, dobro znajući da ću i ako me oslobodi
nositi njen žig, da ću se ubuduće i rađati s njim, kao s neobičnim
mladežom na mišici...

''I onda shvatis da onu pravu sretnes samo jednom u zivotu i nikad vise.

Da su samo jedne najdraze oci, samo jedan zagrljaj u koji se savrseno uklapas, jedan osmeh kojem se uvek obradujes...

I onda sve to izgubis, ceo zivot tragas za takvom jednom pravom...ali je nikada ne nadjes.

I sa svakom pogresnom, uvek se vracas njoj, jedinoj pravoj, koja je nasla ono sto joj ti nikad nisi pruzio...a mogao si.''

Iz naizgled
prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas,
osmehnula se, potopila me zagrljajem i tiho se povukla ka tamnoj pučini
svoje tajanstvenosti... A more ume nemilosrdno da se primiri... Kadkad
me, eto oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog...
Ali delići Onog Talasa zapali su u skoro svaku božju pukotinu Ove Stare Stene...
I, ma šta se desi...
U meni će zauvek ostati ona so...

 

Nije to bila laka zena, ni pokvarena, ni neverna zena.

To je bila jednostavno Zaljubljena zena, nista posebno...

Čekala ga je. Na periferiji grada.

Vozovi su dolazili i odlazili i ona dakako nije bila jedna od onih koji očajavaju i nose tugu tako da je vide svi.

Spretno je, u tišini krila svoje d-molove u džepove kaputa i nakupilo ih se već dosta tu.

Bežala je, u neke dubine za koje nije priznavala da su bezdani i tešila se u dugim noćima bez sna..

Mnogi su prolazili kroz njen život, ali jedan deo nje čekao je. Doći će već.

Dakako, on nije dolazio i imala je sve vreme ovog sveta da ga čeka.

A vozovi su dolazili i odlazili…

Čekala ga je. Na periferiji grada.

Vozovi su dolazili i odlazili i ona dakako nije bila jedna od onih koji očajavaju i nose tugu tako da je vide svi.

Spretno je, u tišini krila svoje d-molove u džepove kaputa i nakupilo ih se već dosta tu.

Bežala je, u neke dubine za koje nije priznavala da su bezdani i tešila se u dugim noćima bez sna..

Mnogi su prolazili kroz njen život, ali jedan deo nje čekao je. Doći će već.

Dakako, on nije dolazio i imala je sve vreme ovog sveta da ga čeka.

A vozovi su dolazili i odlazili…

Čekala ga je. Na periferiji grada.

Vozovi su dolazili i odlazili i ona dakako nije bila jedna od onih koji očajavaju i nose tugu tako da je vide svi.

Spretno je, u tišini krila svoje d-molove u džepove kaputa i nakupilo ih se već dosta tu.

Bežala je, u neke dubine za koje nije priznavala da su bezdani i tešila se u dugim noćima bez sna..

Mnogi su prolazili kroz njen život, ali jedan deo nje čekao je. Doći će već.

Dakako, on nije dolazio i imala je sve vreme ovog sveta da ga čeka.

A vozovi su dolazili i odlazili…

Žena je jedino divno stvorenje koje razlikuje dobrog i lošeg muškarca. Dobrog koristi, a lošeg zavoli.

Tajne su kao device, s njima se mora nezno...Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, carolija je potpuna tek ako ih pustis da se otkriju same.