Prle - Zid

Godišnji odmor, drugi a možda i treći dan u toku, ne znam izgubio sam pojam o vremenu, moguće jer sam ga tolko i prežiljkivao. Pala mi je na um ideja, zašto ne bih izvezao auto iz garaže, pokupio devojku i zaputio se u neke tamo, ne baš tako prelepe, ali izuzetno dirljive prirode.  Uporan, uzeh ključeve, kao primarnu stvar, a pod sekundarnu stvar spakovah neophodnu opremu, pogasih sve, zaključah vrata i uputivši se do nje, pod nekom umernom dozom andrenalina. Pokucao sam, otvori mi njena stara i onako ponosno joj kažem da je pozove, imam neko “minijaturno iznenadjenje” , mada pretekla me je,  čula me je sa stepenica i pohitala ka meni sa rečima “Da ljubavi?” .   Dodirnuo sam ruku njenu, onako ponosno ali i kao postidjeno kažem da bi voleo da krene sa mnom na jedno kratko putovanje, taman da razbijem tišinu što mi je dodelio godišnji odmor, a znaš da sa tobom sve je bolje, sigurnije, lepše. Jednostavno želim sa tobom poći.

Nije dugo trebalo da se spremi, javi staroj uhvati me za ruku i krene sa mnom prema kolima. Dok sam se uključivao u autoput, prošla mi je misao, kako je dan nepredvidljiv, kako je lepo imati pored sebe nekog s kim deliš.  A onda se prisetim mog auta, dugo parkiranog u garaži, slabo korišćenog, pomalo zapuštenog, navikao na prigradski prevoz, jeftiniji a ono što volim da pada u zaborav.. Nikako, evo dobio je šanšu neka se iskaže u putu, ima fore do krajnje destinacije. Istina je da možda nisam se brinuo o njemu, kako bi i trebalo ali posao dosta vremena oduzme i kako čovek stari, sve kao nešto ispade preče.  Emotivno me rastuži, pa krenu suzu ona neodlučna, da l sreca ili tuga.. Pre je bilo lakše, manje posla više brige, milovanja, kontakta.. No, predugo sam zašao, a zaboravljam saputnicu.  Mada ona zna koliko mi je blizak auto, kao ona, ne može se porediti, ali ima dodirnih tačaka. Odlučih da papučicu gasa malo pritisnem, da se prisetim kako je disati punim andrenalinom. Jeste pregazio sam ograničenje brzine autoputa 120 kmh-h , zaboravio sam bezbednost saobraćaja i bezbednost devojke. Ali nisam dugim intezitetom, čisto da zelja mine.  Dok sam u mislima, eto ga pola puta, stigoh do isključenja za Hanover..