Mala vestica - Zid

Bila sam jabuka jela u sumi divljine na meni su zvari ostrile zube, preko mene je mladic prosio devojku zivot je ziveo zivot a ljudi voleli ljude.. Zbog jedne reci, zbog jedne te u zalasku sunca u ranoj zorii pesmi slavuja.. Zbog jedne reci koracam putem ko svitac a ne znam gde me put vodi.. Zbog jedne reci ljubavi moja.. Zbog jedne reci koju ti nisam smela reci menjam ulice ne bi li te srela smejem se gorko da te ne bih klela jer ti si muskarac sto voli jer ti si gorak ali najmiliji.. Oprosti mi, opristi mi ako si me ikad voleo ako te je dusa kao mene bolela.. Oprosti mi trebalo je tako malo da te zavolin a ceo zivot da te zaboravim.. Zbog jedne reci ljubavi moja, zbog jedne reci koju ti nisan smela reci.. Molim te nemoj da prospes mastilo na godine moga zivota pa da zaboravm da sam te volela i voljena bila..

Vreme                                                                                                                                                               Danas bi bio tvoj dan... Do skoro, svi dani. sve noci, sve tvoje... Granice na postoje... Umesto tvojih ruku sunce me grli. Bluz u polutami sobe poprima boju tvog glasa... Zatvaram oci i vidim te u bojama, slobodnog u plavim dubinama... Sta je uopste vreme  Bleda iluzija u prostranstvu Svamira... Znam cekas me, slikas portret moje duse i svaki novi dan je jedan potez na tom platnu za koje pazljivo biras nijanse i boje... Tu si, sveprisutan, samo je privid da te nema...