I dok sam lutao pustinjom

Trazhetji istinu

 Zachuh hor andjela kako priziwaju moje ime

Imao sam onaj chudan osetjaj

Da nishta wishe netje biti isto

Okrenuo sam litze prema suntzu

I znao sam da bol koji sad osetjam je onaj isti koji si i ti osetila

Kada sam otishao

I sanjao sam o kishi, koja pada dok odlazim

I koja se zabada duboko u zemlju,

Kao  u nashe zhiwote

Isprane od kishe, zapechatjene...

Rekla si mi da mi mozhemo prizwati kishu,

da mozhemo swe promeniti,

Rekla si  da tje kisha oprati suze.... 

I sada znam u swom bolu

Da i ti osetjash isti 

I sanjam o kishi koja pada dok odlazim

grok

eeeeeeeee

da je meni jedan takav

emotivan

na 5 dana samo

...

pa kud puklo

Jao i ti sanjas o suncu dok prizivas kisu?

Ma bravo prasulence prasasto, kao sto ti meni jednom rece: nije sve u rimama treba imati smisla, odgovorio sam ti: da, shvatio sam sta zelis reci, i naravno poslije ovog bloga sto procitah prvo mi je to i palo na pamet pa eto i napisah.

Lijep pozdrav od Kuduza

tvoje je bash bash!!!