Evo sedim i ove noci kao i one pre godinu dana kada si nas zauvek napustio zero ,ljubavi mala , prisecam se i onog prvog dana kad si dosao na nas zoki ,kako smo se smejali i zezali kad te je amon doveo medju nas ,upoznao nas je jer nisi znao ovde nikoga ... Bio si drag decak ,ubrzo su te mnogi zavoleli ovde i bio si deo nas , deo zokija , sad mi je zao kad se setim kako sam galamila kad nisi hteo da ucis , kad bi napravio neku glupost ali zelela sam ti samo najbolje , zelela sam da uspes , da budes srecan ... Sad te vise nema , vise nista nije bitno ni fax , ni ovo ni ono , mozda ti je bolje sad kad si gore ali meni nedostajes ,nedostaju mi nasi razgovori i sale , nedostajes mi ti ...evo danas je tvoja godishnica , godina prodje kako te nema a ja jos uvek pomislim na tebe i gledam da li ces uci ,da li .... ne nema te vise ,nikad se vise necemo smejati zajedno , nikad vise necu dobiti onaj kiss od tebe , crna zemlja te je skrila ...Sve su reci suvisne sada ,palim svecu za tvoju dushu dok se suza nemo kotrlja niz lice ...

Pocivaj u vecnom miru i neka ti je laka zemlja , zero ljubavi moja ...

Zvala sam ga zerko biserko....pricali smo o podstanarstvu, nedovrsen neki razgovor...nakon svega pola sata odlucio je otici, zauvijek.

Voljela sam ga, jos ga volim na neki cudan nacin svoj.

Prijatelju dragi, mogao bi makar na sekundu svratiti, nasmijati se ...kao nekada.

nikad zaboravljen ...