Sreli smo se na nekih pola puta do Nedodjije...Ti sin velikog cara i ja kćer morske struje i skrivenih šarenih korala. Iz takva dva različita sveta bilo je sasvim nestvarno, ali ljubav je bila jača...

   Vodio si me na pojilište mladih plahih srna. Lovio si najlepše zalaske, samo za moje oči.Pokazao mi čitav jedan svet o kome nisam ni sanjala....

   Povela sam te sa sobom. Hor anđela je pevao samo za nas...Kasiopeja je smešeći se, zasjajala u raskošnim bojama za tebe, mene i  ljubav koja se rađa jednom...ali retko preživi. Nada je postojala da ovaj put, možda samo ovaj,jednom i nikad više, nebo i zemlja, vazduh i more postanu jedno..

  Smejao si se ogrnut kaputom od vilinske strune, cičao kao dete, leteći sa mnom medju oblacima..

   Ali, kao svaki razmaženi zemaljski princ, hteo si da povedeš hor kući, da zatvoriš slavuja, da povedeš Kasiopeju da ti svetli u noćima..

    Mali moj prinče, volela sam te..i možda te i sada volim...Ali bes bogova je bio toliko jak da je istrgnuo tvoju ruku iz moje, oteo me iz tvog zagrljaja, i odneo negne daleko iz moga oka....Nisam te videla više..

   A opet nadam ti se...

Edited by Emma_, 2014-03-12 16:47:07

prelepo svaka čast

svidja mi se