---

Ovde je nase druzenje pocelo. Kratko ali ne izbrisivo.

Cetvrta nedelja pocinje da izmiče od kako smo se cerka i ja uselile u stan po povratku iz pecalbe. Jos ima neraspakovanih kutija i torbi. „Dobro dosli u Srbiju“. Ovaj slogan smo osetile odmah jer su majstori koje sam angazovala na renoviranju stana prekoracili rok za „tricava“ cetiri dana. Bitno je da smo tu i konacno u gradu. To niko ne može da pokvari. Pre dve nedelje u predvecernjim satima dogodio se susret koji mi svakodnevno obuzima misli vracajuci me pet godina unazad. Po izlasku iz super marketa naleteli smo jedno na drugo. Tisina.

„Litlle runaway” – promucao si vidno iznenadjen. Te dve reci, nadimak kojim si me jedino ti oslovljavao i nacin na koji su ti se usne blago razvukle, ucinile su da sam poželela da na brzinu spustim na tlo sve one kese sa potrepstinama i jako te zagrlim! Sprecio me je njen “bitch” pogled. Ispostavilo se, kada si nas predstavio jednu drugoj da ti je to drugarica. Po pogledu njene namere prema tebi sigurno nisu iskljucivo prijateljske.. Da samo znas koliko mi je krivo sto nisam uspela da kazem.. i sto sam dozvolila da nestanes. Tvoj broj odavno nemam. Posle godinu dana u Belgiji, jedne veceri sam dosla ovde. Bio si tu. Nisi bio pricljiv. Pitao si me jesmo li zajedno tu, misleci na njega. Bili smo, potom smo se razisli i on se ubrzo vratio u Srbiju. Majka je umrla, a ja i cerka smo se vratile i uselile u stan koji je ona izdavala, u koji nije bila voljna da nas pusti dok smo bile u Srbiji. Penzija mala a kirija je dobro dosla..Danas nema nasih nick-ova, nemam tvoj broj, niti nekog preko koga bih te kontaktirala. Mozda dodjes ovde, mozda procitas, mozda..

 

Prvi izlazak sa tobom

Uz igru, pricali smo o koncertu na koji sam sutra trebala ici sa drugaricom i njenom odustajanju na dan pred koncert. Razlog odustajanja je bio opravdavajuci. Rekao si da respektujes njihovu muziku i ja sam te pozvala da ides sa mnom. Prihvatio si na moje zadovoljstvo.

Sutra si me pozvao i rekao..

Ja: “Ni slucajno! Ja sam isplanirala da izadjem veceras, i ima da izadjem gospodine! Svejedno mi je da li ce to biti koncert , pijuckanje espresa ili setnja! Stizem u devet na dogovoreno mesto, cao. “

TI: “Ok, izvini, zdravo” .

Grrrrrr! Nista, nista nije bilo – govorim u sebi. Izvinuo se, osetila sam da mu je bilo neprijatno, sve je ok. Muska posla, ništa strasno. Osmeh na lice, i kod frizerke na lokne! Izdržaću koji sat mucenja svoje kose figarom i veceras necu biti ispeglano ravna. Medjutim, zbog privatnih razloga (pogorsanja zdravstvenog stanja njenog supruga) Masa je morala da odlozi zakazanim musterijama. Toliko o planovima. Nema veze, nista mi nece poremetiti izlazak. Nasli smo se na dogovorenom mestu. Dobro pamtim nase prvo vidjenje. Posle koncerta otisli smo u jedan od klubova u centru grada. Pricali smo uz crno vino koje si pio i moj omiljeni sok od borovnice. Slusao si moje probleme. Selo, sredina koja razvedene zene gleda poput osudjenika, majka koja razvod ne prihvata bez obzira na to sto je njena cerka dozivela bol i prevaru.. Podrzavao si moju odluku da to promenim. Primetila sam poglede muskaraca u klubu. I ti si. Iznenada si rekao..

Ti: Radost za oci.

Ja: ?

Ti: Lepa si, njihovi pogledi su razumljivi.

Nisam uobrazena, svesna sam da sam lepa zena, ali me je zateklo to na koji si nacin to izgovorio. Radost za oci.. Nisi mi se nabacivao, jednostavno si prokomentarisao. Posto sam se pribrala, nastavili smo pricu..

 

Ja:Kako ti gledas na prevaru? Recimo da si prevaren?

Ti: Prevaru? Gubitak.

Ja: Gubitak? Mislis izgubi se ljubav?

Ti: Ne. Ljubav može biti večita. U tom slučaju, tužna.

Ja:Gubitak?

Ti: Gubitak veze.

Ja: Hoces reći ne bi oprostio? I da li bi oprostio ako jos nisu stigli do.. znaš vec..

Ti: Nije bitan sex.

Ja: Slazem se, mada mnogi to smatraju kao granicu po pitanju oprostaja.

Ti:Njihov problem.

Ja: Problem? Ne verujes u pomirenje i ono "da prava ljubav opstane i pored trzaja, jer samo prava ljubav ume i da oprosti"?

Ti. Prava ljubav? Ako se samo pomisli na drugu osobu, ili osetis nekakvu naklonost prema drugom i to precutiš.. Nastupa laž. To je daleko od pravog i problem je neminovan.

Ja: Da.. Sacuvati vezu zbog dece?

Ti: Ljudi su razliciti. Ima i toga.

Ja: Mislis li da je to cena koja ipak ...?

Ti: Ako je već veliki ulog kako onda taj koji je varao a sada trazi oproštaj pozivajući se na decu, objasnjava da pre toga nije pomislio na taj veliki ulog? Deca ne mogu naterati tebe da mu opet bezgranicno verujes. Niti njega da voli samo tebe. A opet, da je sa tobom zbog bilo čega osim tebe nije ni malo lak teret koji ćes vući kroz zivot. Opstati zbog dece je uslov a ljubav treba da bude bezuslovna. Sve ostalo je nešto drugo ali ne i ljubav u pravom njenom smislu...

Ja: Da.

Ti: Slavina uvek popusti na istom mestu.

Ja: A sta ti je u tome najteže?

Ti: Da je ljubav koju je osecala prema meni opala. Zar ne?

Ja: Da!

Ti: Da nisi jedina prema kojoj su njegove misli uperene.

Ja: Upravo tako. Izdaja mog poverenja. Sigurno je dobrar osećaj kad znaš da imas nekog na ovom svetu ko te neće nikada za nista izdati?

Ti: I eto nas na pocetku, kratko i jasno - gubitak.

Ja: Da. U pravu si, gubitak koga volis.

Ti: Da, ljubav može biti vecita. Ima ljudi koji ime bivseg izgovaraju i posle mnogo godina sa puno ljubavi u očima. To ne mora da se izgubi. Gubis poverenje saznanjem da mu nisi jedina koju zeli. Gadno... Ziveti s tim? Menjamo temu.

Ja: Ok, prevara je ruzan kraj.

Ti: Nije vazan kraj. Svaki kraj je je lose, jbg zato sto je kraj.

Ja: Nekad kraj moze biti i pocetak.

Ti: Moze, velike srece ali i velike tuge.

Ja: Pff, nego dobar je ovaj kikiriki!

 

Dopalo mi se tvoje vidjenje. Nisi bio „ostar“ kriticar kako ljudi umeju biti kada se diskutuje o prevari. Zbog takvih njihovih stavova zapitam se zasto je danas u ljubavnom odnosu prevara toliko zastupljena pored ovoliko kriticara? Lazu. Ti i nemas stav, vec zakljucak da prevarena osoba (pod uslovom da je volela svim svojim venama) tada sa „devetog neba“ pada na zemlju. U pravu si, to jeste gadno. Ona tada gubi svoje voljeno, svoje sve. Razumes one koji oproste ali priznajes da ne bi uspeo u tome.

 

Drugi izlazak.

 

Izašli smo u cetvoro. Pijuckajuci kafu tog popodneva, Gaga i ja smo odlucile da idemo na kolace. Ona se nalazila u situaciji zvanoj „rascveljena“, posle svezeg raskida sa njenim momkom. Cokoladice su joj dosadile, mada je to nije sprecilo da i moje zalihe potrosi.

Zene u tom stanju imaju potrebu za slatkišima.

 

Ja: „Meni se jedu kolaci, nisam ih pravila u nedelju. Mogle bi u grad na kolace ?“

Gaga: „Ne izlazi mi se.“

Ja: „Ucini mi, hajde,hajde pliz pliz..“ Znam da će joj dobro doći malo vazduha a i to što je Gaga od onih koje samoca tera na silnu upotrebu papirnih maramica. Na drugu stranu, mozda vidim i tebe. Uzimam telefon u ruke i pozivam tvoj broj.

 

Ti: „Zdravo Bubi“

Ja: „Cao. Sta radis veceras? Mojoj drugarici i meni se jedu kolaci pa cemo doci u grad. Ako si slobodan da se vidimo..“

Ti: „U osam ću izaci sa drugom na piće. Ok, mada nisam lud za kolacima. Sladite se vas dve pa nam se pridruzite?“

Ja: „Ok, mi cemo krenuti oko pola osam. Zovnem te kada izadjemo iz poslasticarnice. Vidimo se.“

 

Ja: „Eto necemo biti same! Sada ne mozeš da mi izvrdas, ne bi bilo u redu jer sam rekla da dolazimo“

Upalilo je, znala sam. Za dva sata je dosla po mene i krenule smo. Narucila sam voćnu salatu sa šlagom. Gaga je isprobala dve vrste torti, šampita se kaze ne racuna.

Priznajem da sam jedva cekala da zavrsimo i da te vidim. Prija mi tvoje drustvo.

Posle nekih sat i malo vise pridruzile smo vam se. Gaga se oraspolozila.

-Ovaj tvoj drug, on je „slobodan“ zar ne?“- upitala me je u toaletu.

Ja: „Oho, a tuga ?“- pokusala sam malo da je bocnem, pre svega jer mi nije prijalo njeno interesovanje za tebe.

Gaga: „Pa dobro.. Necu se zamonasiti zbog toga, uostalom nije ni vredan suza. Jos jedna greška u nizu. I, slobodan je?“

Ja: „Da, on je ok.“ Potrudila sam se da mi u glasu ne primeti nelagodnost. Po povratku iz toaleta bila sam manje aktivna u razgovoru, prateci vaše ponasanje. Tvoj drug je predlozio da promenimo mesto. Gagi se dopala ideja i rado je prihvatila. Tebi nije bilo do gužve , pa si rekao da bi radije ostao tu jos malo. Kao da si me pitao..

-I ja bih radije ostala, glava me malo..- pokusala sam da se opravdam.

-Ok, idemo onda mi malo pa ćemo se vratiti?- upitao ju je.

-Idite, nemojte da vam mi kvarimo. Javim ti kada krenem kuci ako se ne vratite do tada?- obratila sam se Gagi. Otisli su. Osetila sam se lagodnije. Pričala sam ti o desavanjima kod kuće, o planovima za Belgiju.

Ja: „Ne mogu više... Moram da odem odavde. Pobeci cu i na kraj sveta ako treba.“

Ti: „Razumem te. Mlada si, puna zivota a okovana si tamo.“

Razumeo si me. Ti si razumeo i ono sto ti se nije moralo reci.

„Litlle runaway...“ – rekao si u pola glasa.

Ja: „Sta ?“

Ti: „Pobeguljo..“

Ja: „Nisi to rekao“

Ti: „To mu dodje to“.

Ja: „Nadam se da do realizacije plana necu dugo cekati. Uskoro ce mi potvrditi. Ako sve bude išso po planu po povratku iz Libije što je za neka dva meseca i on bi isao sa mnom. Ima poznanastva što je od pomoci dok ne stanemo na noge. Radio je u Belgiji.“

Ti: „Odlicno.“

Ja: „Sudbina ne postoji. Sami smo kreatori iste, svojim postupcima i mislima. Da iskocim iz ove zabokrečine i udjem u neko podnosljivije podneblje.“

Ti: „Ne bih se slozio. Ako ne postoji sudbina, postoje sudbonosni susreti.“

Ja: „ To zovem slucajnostima. Igrom slucaja dodje do toga, a sta ce se izroditi iz takvih susreta zavisi od nasih postupaka i misli“

Ti: „Ne bih se upustao u tu temu. To je za filozofe.“

Ja: „Hajde nešto lakse. Sta te lako privuce?“

Ti: „Miris sarme, pogled na neke savršene zenske levisice, rif dobre pesme.“

Ja: „Hahahaha, i?“

Ti: „To me najlakse privuče, a privlaci me jos stosta...“

Ja: „Savrsene levisice! Hteo si reci guza ?“

TI: „U farmericama su posebne.“

Ja: „Hahaha, posteno nema sta. Omiljene pesme ?“

TI: „- Where the wild roses grov, malo morbidna za neciji ukus. Takvu lepotu nije video do tada. Usne su joj bile boje ruza, koje rastu kraj reke, divlje i krvave. Na kraju je ubija kamenom na mestu gde rastu divlje ruze, jer sve sto je lepo mora umreti kako ne bi nestalo. I treca, dance me to the end of love ili plesi me (otplesimo) do kraja ljubavi. Plesi me do dece sto traze da rodjena budu...

Ja: „Znam drugu, ove prvu mi napisi u poruci kako bi je pronasla i cula..

 

To su pesme koje i danas pevusim. Na pitanje sta je za tebe radost, odgovorio si „sarma“. Sta vise volis, svitanje ili zalazak sunca? Svitanja jer se sve budi. Nas treci susret bio je u ranim popodnevnim satima. Isla sam do grada po kiriju od podstanara pa kada sam već tu...Kafica u sunčanoj basti. Imala sam istu haljinu kao i prilikom prvog susreta. Cetvrti put, kada sam isla u grad po poklon za kuminu devojcicu. Peti put videli smo se kada sam isla da kupim .. Ne poznajem samo tebe u gradu zar ne?

 

Gledam do duboko u noc, u zvezde koje pokrivaju i tvoje puteve.. Moje srce zove tuga. Tvoj mladez iznad usne.. Ko pokisla stojim, lomim prste, svesna da nastavka nece biti.. A onda opet kao neka besmrtna nada glavom proleti mozda se i dogodi? Putevi su ponekad predugi, ali se i seku, srescemo se opet?

Nece vreme da se vrati. Ne postoji takva moc. Kada te ne mogu skriti u sebi pokusala sam zaboraviti. Djavo ne da mira. Kob sluti. Bojim se da me nikada neces proci. Ti..

 

 

ona: i wi ste kao sad zajedno?

ja: kao jesmo?

ona: pa eto samo sam te nazwala da te to pitam, da ti chujem glas, prowerim da li si sretjan...

ja: da li sam sretjan? pa kako mogu biti sretjan kad nisam sa tobom?

ona: budalo!!! shta tju ti ja owakwa, ponekad ni sama sebi podnoshljiwa?

ja: eto ja sam ti u dushi mazohista, rob nawike, a ona, ona je tolerantna...dozwoljawa mi da je zowem twojim imenom dok wodimo ljubaw, da zhmurim dok se ljubimo i nikad ali nikad ne prawi pitanje oko mojih prichanja u snu... missim da se zaljubila...ko joj je kriw

ona: ti si stwarno nepoprawljiw, magare jedno, aj zdra`o!!!