Vise puta mi je baba govorila: ne osudjuj druge – nikada ne znas sta moze da ti se desi sutra, pa da se i ti nadjes u takvoj situaciji. Boze, koliko je ta zena bila mudra!
S'obzirom da se moj brak raspao zbog cudnog shvatanja dragog mi supruga, da moze da se svrcka levo desno, pomislila sam: da li bih ja mogla da se svrckam levo desno?
U periodu razilaska su mi bili krivi svi zivi... i on i ona... ona mije bila nekako “posebno kriva”, posebno jer je bila moja drugarica i to dobra (bar sam tada tako mislila)... krivi su mi bili i njeni roditelji sto su je rodili, njeno selo odakle je dosla, njena skola i profesori, komsije...ma, svi su mi bili krivi. Razmisljala sam i o tome koliko ima moje krivice. Kako sam bila emotivni ovisnik o njemu, trudila sam se na sve moguce nacine da ne postanem jedna od onih zena , koje, kada se udaju, zaborave da su ikada bile zene, negovane, provokativne....zenstvene... Danima sam mucila sebe snimajuci filmove u glavi gde sam, naravno, ja glavna junakinja, a ona negativac i gde je srecem na ulici i treskam o beton (sobzirom da bi mi moja konstitucija u odnosu na njenu to omogucila). Gospode kako sam bila agresivna u tom periodu! A onda sam je makla sa svog horizonta i smestila je u grupu "totalno nebitnih ljudi". Lagano je i iz te grupe nestala, tako da....kako ono bese njeno ime?? Onda sam svoje negativne misli fokusirala na njega. Znam, znam da nije lepo nekome zeleti zlo...nije hriscanski.... znam da bih trebala da budem iznad toga.... znam da ..sve znam, a opet... Elem, zasto sam sve ovo pocela? Moja prijateljica ...dobra prijateljica, koja je u grupi "bitnih ljudi", posle mucnog razvoda je jedno duze vreme bila u depresiji... dubokoj depresiji... ultra-mega-hiper depresiji....mislim - umalo da se samoubije. Jedno vreme se bacila i na alkohol, ali... Isla je kod psihitja, radila na sebi (i radili su na njoj) i dosla je malo sebi. Jbg - neki od nas to teze prebole, a neki lakse. Nakon svega toga, jedna od najcescih izjava je bila: JA TO NIKADA NE BIH URADILA DRUGOJ ZENI!! Pa ok... slazem se sa time. Ne kazem sada da treba da postoji neko "svetsko udruzenje zena" gde ce medjusobno voditi racuna jedna o drugoj, saosecati sa svojim klubskim drugaricama, ali stvarno sam ubedjena da treba postojati neki, da kazem, kodeks ponasanja. Duboko verujem u ono "ne cini drugima ono sto ne zelis da tebi bude ucinjeno". Slozila sam se sa njom 100% ! A onda je jednoga dana dosla i izvaljala: "Jaaoooo, sto je fiiin....jaooo sto je dobar...jao sto je zgodan.....jaooo kakav seeex" !!!!
Samo sam treptala i cekala nastavak.... Idilicna prica... emocije...i hemija i fizika.... u cemu je kvaka?? "Jbg - ozenjen je"! ...Trep! (to je moj trep).... A njen odgovor na sve je: "Ko joj je kriv kada ne moze da ga zadrzi pored sebe ! Nisam ja kriva!! Da nisam ja. bila bi neka druga"... i jos kojekakva sranja...
Dok smo u mojoj dnevnoj sobi pijuckale kafu, posmatrala sam je.... Kada li mi je promakla njena transformacija? Izgledala je kao beskrupulozna zena koja zna sta hoce ... To bi mi se svidjalo da nije u pitanju - to sto jeste. Pominjala je njegov razvod i ...ne znam vise sta jos...
" Da li si svesna da ces mozda neku drugu zenu dovesti u ono stanje u kome si sama bila? Da li si svesna da radis upravo ono sto je tebi uradjeno i apsolutno nemas grizu savesti"?
"Pa..... nisam ja kriva ako ona to ne moze da svari.... nisam ja kriva sto ona nije umela da ga zadrzi... nisam ja kriva ako ona ne ume da se izbori sa nekim stvarima..."
Pokusavala sam da joj objasnim da je upravo opisala sebe iz "nekog perioda", ali... dzabe... Druzimo se i dalje, ali... izbegavam pricu o njenom emotivnom zivotu. I opet razmisljam o tome da li sam JA kriva sto nisam umela da ga zadrzim? Da li je ta zena kriva? Da li bih ja to uradila? I ranije, a i sada sam sigurna da ne bih, ali.... zasto onda druge to rade? Zar mora uvek da bude ono: "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane"? Zar nam je nasa trenutna sreca toliko bitnija od necije tudje nesrece za koju smo sami odgovorni? Ili ja jos uvek isuvise verujem u neke stvari ... u neku dobrotu, postenje i fer-play kod ljudi? Ko zna...

Edited by luda_mama, 2012-09-09 02:15:54

Eh, meni moja mama rekla nemoj da muza puno hvalish, da se ne bi neka zainteresovala.
Moj muz ima i loshih strana, tako ide i za mene. Dobri i loshi strana, pa kad se ne skladu (?)/sloze, malo se i odalji ili nadjemo shta nas obadvoje zanima.
A to znaci da ceo fokus nije jedno na drugog ne da shetamo posebno. ( I to me mama naucila! )
Zenske, samo da mushkarac nije u pitanju, .

Jesam ja to dobro razumela. ti se sa njom opet druzish, cuvaj sebe i svoje zivce!

Bravo Luda Mama citala sam sve do kraja super je tema povezana sa istinom ,jos jednom hvala svima koji tako neku temu dodaju , lep pozdrav caooo

Eh...sve je tako jednostavno, a mi samo komplikujemo... Ako si samnom i volis me, znaci da ti ne treba niko drugi. Ako ti treba neko drugi, znaci da nemas vise prema meni emocije koje si imao - onda budi covek pa to reci. Onda se lepo rasturimo i svako na svoju stranu. Sve je tako prosto, medjutim ljudi su cudo....svi bi "i jare i pare".

Neko jare, neko magare... A gde su pare ? hocu da znam koliki je moj deo ?!?!?!?
Hihihi
Odlicna tema koja nije univerzalna. Da i Ne... Sta je to ljubavni trougao ?
Koliko smo svesni svega oko nas ? Ili se samo zavaravamo.... Od flerta do preljube tanka je nit.
Preljuba... jeli iz ljubavi ili potrebe ? Koliko je posesivnost kriva tome ? Jos nesto.. Hoce li biti sta od takve veze? HOCE... jer.. sve ruzno iz prethodne veze.. braka... sve je to sumorna praksa koja se nece ponoviti ... meshanje roditelja, mala deca... sada smo zreli.. znamo sta koliko i dokle mozemo. E sad.. neko je uhvacen , neko uziva.... a retki priznaju i bude fer - pleJ.
Veoma zanimljivo i nadasve poucno... Mislim da nema mesta besu i sitnim zlocesnim akcionim filmovima... jer.. po sebi znam.. da od toga nece bude nista.. i da sam kriv sto sam precutao neke stvari, dopustio da se desi neizbezno...to moze spreciti samo individualni moral. A zasto sprecavati, ako 99 posto ljudi koje znam kazu.. MA... JEDNOM SE ZIVI ? Koga da slusam ?.. mislim da cu poslusati srce.. i kako god.. necu se pokajati ni milimetar.... jer.. u svakom slucaju, moze se desiti i meni.. i tebi .. i svakome... ako je iz ljubavi, nije greh. Greh je lagati u pokusaju da se pravimo da nista nije bilo i da od svega nema nista.. e to je TROduplo loshe... lazemo i partnera i sebe i trece lice, kome kazemo da je na prvom mestu...
uh.. izletelo.. pa vi spojte srede i krajeve

Ma sve si ti u pravu, medjutim...pomenuo si ljubav? Zaljubl jivanje? Ok...desi se... Ali zasto onda to ne reci? Zasto lagati i dalje da ti je do nekoga stalo, ako nije? Da ne bi izgubio nesto sto, zapravo, i ne zelis? Da ne bi izgubio nesto sto je tvoje, jednostavno samo zato sto je tvoje, pa ne sme da bude ni slucajno tudje? Samo komplikovanje bzvz.

Bravo mama ovo mi jedan od najboljih tvoji blogova i da znas da sam cesto puta ramisljala o ovome

'zaljubila se u ozenjenog' pa kako da se to kontrolise, kako se moze protiv toga ? nikad nisam te zene krivila nego njega zasto ne razgovara otvoreno sa svojom zenom, familijom i sve se resi pa kako-tako nego da se od drugi cuje i da se vuce to duze vrijeme , ali nastaje onaj  problem-strah, odreci se svoje familije radi nekog uzitka