Iz dnewnika jedne meditzinske sestre:

Godina je 2035-a I litze sweta se izmenilo… Bash kao I litza meni bliskih ljudi… Sa njihowih usana kaplje krw, u njihowim ochima widi se glad… A ja... Ja imam lek!!!

Ludi nauchnik Djura, nekada deo tima izwesnog instituta, trazhetji lek protiw tjelawosti (u stwari je trazhio lek za impotentziju), u projektu “WULKAN”, saswim sluchajno je pronashao wirus… Malu zhiwotitnjitzu izolowanu u rar arhiwi,  koja je u stanju da konzerwira mrtwu materiju I wrati je u zhiwot, pretwarajutji ljude u zombije… Shwatiwshi da poseduje motj, jako bioloshko oruzhje kojim tje zagospodariti serwerom, owaj swetom, Djura se odmetnuo I pocheo da bunari protiwu swih aktiwnih chlanowa tima, trujutji ih swojim wirusom… Glawnokomandujutji nauchnik, stari mudratz Djowani proter`o je Djuru I oformio spetzijalni tim “Delta” koji tje se boriti protiw zombija I odneti lek na izolowano ostrwo, poslednju oazu mira u owom raspalom swetu… Nashu meditzinsku sestru sa pochetka priche obukao je u usku kratku suknjitzu (I na insistiranje matorog Prasanjtza I beli mantil), dao joj waktzinu na fleshu od 4GB I rek`o joj “jebse ako ne uspesh, jer swe je u twojim rukama”…

Wratila je se kutji negde oko 9 sati uweche I MESETZ je wetj bio wisoko na nebu, a ispred kapije ju je chekao jedan od zombija, spreman da se ugosti njenim mladim, krhkim, jedrim telom…  Uspela je da ga umetza kljuchem za tochkowe , jer drugog oruzhja nije imala I utrchala u kutju dok se drugi zombiji nisu pojawili… Kako se penjala na sprat, da uzme pushku (suwenir iz drugog swetskog rata koju je pokojni deda Milutin, ot`o partizanima prsa u prsa) iz spawatje sobe zachula je glasno stenjanje… Uzela je pushku I uletela u sobu spremna da rokne I tog zombija, kad je zatekla swog dragog kako firtza komshinitzu (koja je usput mnogo loshija riba od nje), dok je sa radija pichila pesma tri`esdewet sa dwa tako wrela sam ja…Zgrozila se kolichinom shunda koji je plowio kroz wedru notj i jednim metkom ih ranila oboje (pa dotukla kundakom da je krw prshtala po nowim zawesama koje je dobila od koleginitze iz jedne daleke zemlje Izrailjske)… Drugim metkom je putzala u radio…

Pokupila je osnowne stwari, potrebne za put do dalekog ostrwa, maznula sa stola parche LUBENITZE, sela u kola I upalila NAWIGATZIJU, da sluchajno ne zaluta k`o onomad kad je krenula u Batajnitzu… Tzilj njenog puta je bilo ostrwo, tachnije jedan iz tima nauchnika, matori Prasanjatz kojem je trebala da preda waktzinu… PUTOWANJE je proshlo bez wetjih intzidenata ako ne rachunamo zgazhenu babu na peshachkom prelazu, koja se zbog kostobolje I godina teshko kretala (a njoj zalichila na zombija)… Prasanjtza je zatekla ispred ogromnog monitora kako u jednoj rutzi drzhi DZOJSTIK, kojim lupa orahe za Weweritzu (u kawezu) koju je mazio drugom slobodnom rukom… Iza njegowih ledja stajala je Mala I mlada dewojka, ochigledno fizioterapeut I masirala ga swojim dugim prstima, da se matoro gowedo swo uwijalo od miline I stenjalo bash kao njen dragi pod teretom komshinitze… Taj zwuk ju je podsetio na nemili joj dogadjaj iz spawatje sobe od pre nekoliko sati I ona instinktiwno podizhe pushku…

“Spusti to oruzhje Machko da ne wadim magnum”

“Izwinite gospodine Prasanjatz, pomislila sam da ste zombi, kako washa kichma?”

“Pod owakwim tretmanom, ne postoji mogutjnost da postanem zombi, jer owa Mala ima zlatne ruke (I zombija da podigne), nego jesi li donela antitelo? Ako sluchajno nisi predatjesh mi swoje mlado telo, pa tju duzhiwam k`o chowek, a ostatak chowechanstwa nek se snalazi kako zna, zaboli me owo moje pozamashno dupe”

“Don Djowani me upozorio na twoju teshku naraw (pored teshkog ti tela), zato ewo antitelo I ne serendaj wishe, nego zabodi taj usb I deinstaliraj wirus iz tzentralne jedinitze serwera”

Kako to obichno biwa u hororima, Prasanjatz je deinstalirao wirus, zombiji su popadali kao izgladneli penzioneri u redu za hleb 90ih godina XX weka (napustili serwer I otishli na fejsbuk) I swe se lepo zawrshilo… A da li je bash tako? Niko narawno nije znao da je Djura naprawio swog klona, otpornog na antiwirus, maskiranog I pritajenog (kao trojanatz  na C partitziji), spremnog da ponowo krene u aktziju chim se za to ukazhe prilika…

Zadate rechi: dzojstik wulkan mesetz lubenitza nawigatzija putowanje

Barvooo praseeeeee... napravio si blog na zadate reci, cak i moje nove zavese...

Jub jub... svaka ti dala i telo i antitelo.

Bravo za mastovitost...nego sto vevericu stavi u kavez?

sta si gledao dok si se igrao "dzojstikom"...dzenu dzejmison juniorku ? 

Kada bi dala prasetu zadatak da napise komediju, opet bi napisao horor pricu  A gde sam ja u prici, pojeli me zombiji na putu ka Batajnici  

Vi kako 'oćete,men' je Đure žao!Pragnje

Hahahahhaha nista nije zaboravio, delta, zavjese, veverica,...

Ma odlicno, ima akcije, reakcije a bgmi romantike  Di bestican si 

“Pod owakwim tretmanom, ne postoji mogutjnost da postanem zombi, jer owa Mala ima zlatne ruke (I zombija da podigne), nego jesi li donela antitelo? Ako sluchajno nisi predatjesh mi swoje mlado telo, pa tju duzhiwam k`o chowek, a ostatak chowechanstwa nek se snalazi kako zna, zaboli me owo moje pozamashno dupe”

 

uuuuuuu butjko, prepoznala bi te u 'iljadu :***