Padao je sneg kad owa moja pricha poche... Od tada swaki sneg mi isto mirishe i budi u meni isti osetjaj praznine i potishtenosti..."Strah od smrti loshe setjanje (Dzoni Shtulitj)", ne pre bih rekao strah od samotje... Beshe to pre chitawog jednog zhiwota, u poslednjim godinama wladawine "Onoga Chije Ime Netju Ni Da Spomenem", no kako god da brojish godine, zbilo se to jako dawno, u zemlji zwanoj Srbija u gradu Shaptzu... 

Ne mogu wam tachno retji zashto sam se ponowo nashao u swom rodnom gradu posle toliko godina...Uglawnom imao sam neka posla u opshtini (saswim mogutje da mi je trebao izwod iz mk rodjenih za neshto), kad naleteh na "Nedu ljubaw shkolskih dana"... Odushewljenje i razocharenje, sretja i tuga...Pomeshana osetjanja... U memoriji mi je ostao drag zhenski lik dewojchitze od nekih 16-17 godina, duge plawe kose, naochara na wrh prtjastog nositja i osmeha na kojem bi joj pozawidele mnoge gospoje koje se shetju tzrwenim Kanskim tepihom... Ne postoje rechi da opishem koliko sam prizheljkiwao owaj susret, josh "od onda"... Samo ja i ona znamo od kad to "onda".... Zamishljao sam situatzije, prizheljkiwao da joj kazhem swe shto sam propustio, zheleo da je zagrlim, da je stisnem jako, najjache shto mogu, da mi je niko ne uzme, o5, da je... Plashio sam se tog susreta...Plashio sam se njenog izgleda....Shta ako i dalje izgleda "onako"... Shta ako se o5 zaljubim?

Shta fali shto ima brkowe kao peshadijski poruchnik i brdo tzelulita na koje  bih zheleo da se ponowo popnem? Ona je i dalje "Matza Moja" a ja i dalje "Dechko Moj"...Forever together...Godine su ostawile dobar trag na njezinom litzu a boga mi i telu, ali i dalje je ostao onaj njen prepoznatljiw osmeh i odsjaj u oku....Odsjaj nekih dalekih zwezda koje se wide samo po najwedrijim notjima i to ako znash da gledash... Muzh radi po tzeo dan, retko se widjaju...Znash on je sad menadzer one welike firme, shto se bawi kompjuterima, pa kako nisi chuo bre... Mala Sofija ima 6 godina, lepotitza na majku,  u obdanishtu je... Trlala la butj metj trutj u nedogled...Sama sam! Nawali bre majmune jedan, shta chekash...Shta se folirash... Imash prawo, ti si i dalje "Dechko Moj"...

Kazhu da je zabranjeno wotje najsladje i to je najgnusnija lazh koju su ljudi izmislili....Zabranjeno wotje je ukusa slatke gorchina ili gorke slasti i to mogu potwrditi swi oni koji su se o njega ogreshili... U swakom sluchaju u tom slatkom ima i dobar deo gorkog... Pa ko woli nek` izwoli... A ja i pelinkowatz ne pijem zato shto mi je gorak...

Pitam se ponekad da li sam zaljubljen u nju? U "Moju Matzu"? Da li i dalje trazhim dewojku meretji swe dewojke po njenom arshinu? Mogutje... Ali u Moju Matzu iz daleke 90 i neke.... I zashto sam tek sad napisao owaj blog kad je sneg okopneo i u najzabachenijim krajewima moga sela (tamo gde kalendari wazhe po 3 godine), zashto sam se tek sad njega setio?

Mozhda zato shto mi nedostaje.... 

Edited by tri_praseta, 2012-02-13 15:48:40