San svakog  bracnog para je da se osjeti u ulozu roditelja.Njihov san se tek ostvario nakon 20 punih godina.Nikad nisu presatli da gube nadu.Pre 9 mjeseci saznala sam da je trudna,kako sam se obradovala,prvo nisam mogla da vjerujem,par puta sam je htjela pitat jesi sigurna.Nisam uspjela da je pitam bilo sta,sama je pocela da prica.Obavila sve kontrole,trudnoca sigurna .Vidjela sam u njenim ocima i srecu i tugu i strah na neki nacin,posle toliko godina zelje za bebom konacno da se ostvari u ulozi majke.Radovala sam se sa njom da sam i ja pocela da placem.Svaka je trudnica prelepa a ona je bila posebna.Posle nekoliko sedmica srele smo se ponovo.

-Kako si?pitala sam

-Evo nas dve smo odlicno,slusamo se,stalno joj pricam.Ti znas da nosim djevojcicu?

-Ne rekla sam,nisam znala.

-Da sad smo nas dve,rekla je.

Takav srecan i zadovoljan izraz lica se ne vidja svaki dan.Proslo je i tih devet mjeseci,bez komplikacija sve je bilo u redu.Iako vec u u nekim godinama gde doktori ne savjetuju trudnocu,ona je uspjela.. Pre par dana mi zvoni telefon i super vjesti,porodila se.Na svjet je dosla djevojcica  Zeljana ziva i zdrava,prava mala harambasica.

Jako me obraduje ovako nesto.Obzirom na kakvom mestu radim,susrecem se sa ovakvim ili slicnim pricama svaki dan.Nista ne moze coveku biti veca radost,nego na ovaj svet doneti jedno malo slatko stvorenjce.

Neka joj je ziva i zdrava...i neka uzivaju u roditeljstvu svakog trenutka.Nazalost,deca nam brzo porastu...nismo ni trepnuli,vec ih spremamo za djaka prvaka.

Svaka im cast na upornosti.Samo mi koji nazalost prolazimo kroz to znamo koja je to muka...svaki put kad procitam nesto ovako,dobijem neku nadu i volju za dalju borbu.

Svaka cast na upornosti u svemu treba biti uporan, upornost se isplati

Predivno, to je smisao zivota, to je bit svega. 

Citam i svu me uhvatila neka jeza,,,

svaka im cast na upornosti..

nek imje sa srecom..

Nek  im je ziva  zdrava i srecna...