arkOrchid">lack">“Biti dete-to je moj ideal i moj sveti cilj!” To je moja neostvariva zelja,moja tragicna krivica,moj kompleks! Svaki sat,svaki dan zivota odvaja me i gura od tog ideala! Svako novo iskustvo baca me jos dalje od detinjstva.Ja rastem,ja sam odrastao,ja sam “cika”...ne mogu i ne zelim da zaboravim detinjstvo” rekao je Ljubivoje Rsumovic.

arkRed">Kada se covek seca detinjstva seca se lepih stvari.Za nekoga je to bio komad hleba namazan mascu i dekorisan alevom paprikom koji je danas imao status danasnjeg hamburgera,hot-doga,pizze.
Neki novi klinci ce se upitati “ako su ima mast i hleb izigravali “Mek Donalds” sta im je bilo koka-kola?” To je bila boza decice moja,odgovorili bi oni koj su nekada davno bili klinci,i kojima je bilonajvaznije da podele svoju jabuku sa najboljim drugom u znak bratimljenja. Taj jedan “griz” je bio dovoljan za deciju srecu.
Odrastalo se u porodicama koje su bile ispunjene tradicijom i kulturom tog podnevlja a deca “podkovana” korenima i temeljima koji su dopustali da se svet zagrli obema,a da je ni jedna oluja ne odnese do vraga-nego da sam budes,koliko je moguce,gospodar tih tajni i cudesa koje svet ponekad vrlo skrto,ali ponekad i obilato poklanja svima nama. To je bilo vreme koje je proslo,vreme kada smo bili mladji,lepsi,srecniji. A danas..

Nekada su nas uzbudjivale vesti iz sveta,sokirala saznanja o mracnim stranama zivota na Zapadu.Pucnjava,ubistva na uilicama,bombe,maskirani provalnici,postali su deo naseg svakodnevnog zivota.Ali ono sto najvise zbarinjava je prisutna maloletnicka delkvencija.Nacin na koji se vrse krivicna dela treba da podstaknu porodicu,skole i celokupno drustvo koje treba da preduzme energicn emere u suzbijanju ove drustvene negativne pojave.
Koliko je novih interesa zamenilo slobodno vreme?Kako se ono koristi?Do koliko sati deca ostaju napolju? Roditelji cute,sigurni da njihovo dete nece otici stranputicom. Deca danas dolaze vrlo rano u posed novca samostalno sa njim raspolazu i prerano se navikavaju na duvan i alkohol da bi bili “kul” i omiljeni u drustvu.
Malisani su nakad rasli uz lepe crtace i poucne decije filmove u kojima je bilo puno ljubavi nezne muzike.decaci su jeli spanac da bi bili jaki kao njihov omiljeni crtani junak Popaj. A sada klinci rastu uz svemirsku muziku i lasersku pucnjavu. Crtani junaci izgledaju bledo i mlako u poredjenju sa svemirskim robotima. Gledanje bezbrojnih tuca i zavodljivih anti heroja skucenog recnika i histericnih pokreta,nije bas inspirativno za malisane ili jeste...stavranje nekih novih boraca.
i svako vreme nosi svoje breme! Zarobljeni u sopstvenoj kozi,pokusavamo da uhavtimo korak sa svetom ne bi li se domogli onoga cega drugi imaju.. Nesveni da ne treba da hrlimo nigde,da vec sedimo na rudniku zlata,zvanom kultura i tradicija,a koji taj isti svet nema i nakojem nam,morate priznati,mnogi zavide. Vecita trka za vremenom i novcem i onim korakom sve dublje i dublje zatrpava ono sto je do juce bio ponos i nalicje nase,sad vec nevelike nam drzave.
I tako,rastrazni izmedju stvarnosti i sna,hrlimo u neke nove vode,spremni ili ne da zaplovimo u neka nova jutra koja ce nam sa sigurnoscu uzeti i ovo malo duse koja je je ostala. Da li cemo imati snage za jos jedan zaveslaj ili cemo se samo okrenuti i nemo ziveti od secanja na ono” nase sto ni(e)kada bejase”?!

.

Često kada razmišljam o tome o čemu si pisala u meni se lome dva stava.


Jedan je baš takav kao tvoj, da je vreme "when the living was easy" bilo takvo da ga se treba sećati sa nostalgijom. Ali, sećanje je varljivo. Na sve što padne patina vremena gledamo sa blagonaklonim stavom koji nekad nije realan.

Jesu li lepše i sa manje agresije odrastala deca koja su rođena u ratovima i vremenima kada je vladala glad, kada se umiralo od najbenignijih bolesti zbog nedostaka lekova, kada su mogućnosti za obrazovanje bile ograničene?

I oni čije je odrastanje bilo veoma teško detinjstva se sećaju sa nostalgijom. To je valjda cena smrtnosti.

Da ne bude zabune,da sam pristalica hleba i masti,akcenat sam htela da stavim na briznu zivljenja,koja evo priznajem, plasi me..

mada osvrcuci se na pomenutu glad i nemastinu ni sada se ne mozemo ponositi boljim! I sad imamo bolesti za koje ni ne postoje adekvatni lekovi ili su nedovoljno ispitani.. i sad imamo ratove ali medjusobne,borba za opstanak je vecita borba lako ranjive rase.. Al optimiza je cudo (malo otrcana fraza),ali dobro je dok stojimo obema nogama na tlu

arkOrchid">ook Antiqua">Cekiii za predsednika:oh_yeh:
Hihihihihi salim se malo ali sve je tacnooo na zalost. Ja se secam imala sam zabranu izlaska ako zakasnim i minut iz grada,tada mi je to bilo strasnoo kao sta je to minut,dva ali sad shvatam da je sve bilo za moje dobro.:lovely:Eh da mi je da vratim vreme unazad......zarad toga ev jednog crtanog filma koji su mogli da gledaju sva deca a ne kao danas pocinje crtani film i pise ne za decu ispod 12 god Mislimmmmm.........:think:

KraljicaSrce;bt328


Tеško je zamisliti da psi tragači pokušavaju da nađu nekoga (pu pu pu gluho bilo) njuškajući e-mail poruku, ili da neka vidovita dama otkriva gdje je to lice gledajući u transu sms poruke na mobu.

Prosto pokusavam da docaram sliku gore navedenog :sleeping:
ja jos uvek ima pisama koje s vremena na vreme uzmem i procitam bez obzira sto su autori tih pisama mi sada na "dohvat ruke" na FB i od kojih i dalje dobijam pisma sa jednim "klik" vise se ne radujem postaru kada ga vidim,jer znam da pisma nisu,vec racuni...neko je kod nas na ulazu u zgradu okacio "postarima ulaz,strogo zabranjen"..sa svom onom kosturskom galvom

1 0

arkOrchid">ook Antiqua">a ev jednog crtanog filma koji su mogli da gledaju sva deca a ne kao danas pocinje crtani film i pise ne za decu ispod 12 god Mislimmmmm.........:think:

kada ti je dozvoljeno da ostajes duze u provodu,vise ti nije bilo zanimljivo
i znas sta..drago mi je da si sad napunila 13 pa i ti mozes da gledas ovaj crtatj ))

0 0

urple">samo da znas........nakon tvog bloga juce odoh u slatkarnicu u kojoj sam hodala ko dete i kupih sve sto mi se ucini da sam ikad jela...........................naravno i litar i po bozu....................i znas sta............nije nista isto ko tada..................jer resih tako.............tada mi nikad nisu pukle farmerice

Hatidza;bt358

urple">............nije nista isto ko tada.................jer resih tak.............tada mi nikad nisu pukle farmerice

samo da znas Hato.. ja cu uz inat eto,opet kradom uzetiti tatinu najdrazu kosulju i stare izlizane farmerice i izaci u grad,predhodno cu proklinjati lift koji nikada ne dodje na vreme.. i znam da sam u manjini,da mozda ne idem u korak sa vremenom i da ne zelim da odrastem i da koristim peglu na paru i mobilni telefon nego cu se popeti na vrh Fruske Gore i pustati dimne signale,ali ne brini se..to sam samo ja i to nije prelazno

1 0

i ja neshto ne zhelim da odrastem i dalje goworim ono "kad porastem bitju owo, kad porastem bitju ono, kad porastem samo tje mi se kaz`ti"....to je tzw sindrom petra pana (mozhda mi je zato omiljeni lobi nedodjija), odbijanje da odrastesh.....tako da....ne plashim se infantilnosti kad ostarim, jer nikad nisam ni odrastao
pozzdraw od prasitja

i ja neshto ne zhelim da odrastem i dalje goworim ono "kad porastem bitju owo
vec sam mislila da ces reci da ces biti kengur ))
pozzitj prasitji

0 0

ja cu biti prase, naravno TEK KAAAD PORASTEM
mljaaaccc ))

0 0

@ wejka=> da da kad porastem bitju kengur
@ spajder=> nemoj brate, ja sam se pokaj`o...swi hotje da me pojedu, samo prete....ne mogu notju da spawam...stizhu mi pretetji mejlowi