Februar 1988. Boze kako ovo vreme trči.....ko da je juče bilo. Elem moje prvo dete, devojcica kasnije nazvana Aleksandra je najzad kod kuće. Rodila se na sv.Savu iste godine i dočekujemo je kao princezu. Mala, bela, slatka i kao svakom roditelju najlepsa beba na svetu. I jos prvo!. Sto bi, čini mi se Njegos rekao "prvo šćeri potonji sinovi da se dva zla u dom ne sastave".
Pre podne je, dolaze drugari, da čestitaju , da popijemo , ne radjaju se deca svaki dan. Skoro svi su tu osim kuma. Baraba je verovatno vilenila celu noć i još spava. Neša sedi na trosedu , gleda neke igračke i među njima lutku.
I to kakvu. Lutka-beba. Iz daljine baš tako i izgleda. Gleda u mene , gleda u lutku i kezi se. Šta li je sad smislio?
A šta mislis da iskoristimo ove pelene.....pa da znaš...ono...kumu ... Smejem se i nadovezujem ...uvalimo kao malecku ? Već se kikoćemo i sprovodimo plan u delo, kum onako mamuran neće primetiti ništa, pa makar lutku i ne obukli u pelene.
Eto i kuma u neko doba. Nudim mu piće , kafu...oće čovek vode...ko večera rakije doručuje vodu...tako nekako beše.
Sedimo, pričamo , smejemo se, Neša i ja najviše...već nam u glavi scena kad kum uzima bebu u ruke.
U jednom trenutku ustajem odlazim u susednu sobu , uzimam kompletno obučenu lutku i donosim do kuma. "Ajde kume red je da uzmeš bebu ". Kum, inače suklata od dva metra se malo nećka...."ma nemoj bre znaš da sam smotan "
"Kume, red je i običaj" dobacuju ostali. Ustaje kum pruza ruke, pruzam ja lutku i u trenutku je ispuštam. Lutka pada na pod. Tajac. Čovek je totalno izgubljen. "Nisam ja kriv, nisam ja kriv " ponavlja nekoliko puta i gleda u mene. U lutku i ne sme. Ne znam kako sam uspeo da se suzdržim tih nekoliko sekundi i prasnem u smeh. Ostali me prate.
Kum ćuti. Osvrće se zbunjeno. Pogleda u lutku....sede na stolicu i reče "daj nesto da popijem , ludaci, kreteni,@#$@#&...mogo sam da umrem".
Onda smo mu doneli Aleksandru...prvo je dobro zagledao , merio, gledao u nas, seo, i polagano uzeo u ruke.
Onda je pogledao u mene i rekao...."Zvaće se Aleksandra ako nemaš ništa protiv kume".
Nisam imao ništa protiv...a bogami nisam ni imao smelosti da mu protivrečim.

Joj timotije, imao si ti srecu da kum nije posle svega, tvojoj cerki dao ime Padalica ili Ispadalica.

Uh, i ja sam se najezila zamisljajuci situaciju da mu ispada beba iz ruke... magarci! )

Po njemu će neki sitcom da snime.
"According to Timotije", npr.

:crying_on_floor:

ja sam znao da si ti blesaw, al da si tol`ko
kume ispade ti bebaaaaaaaaaaaaaaa, owaj izgore ti kesaaaaaaaaaaaa