Bio je maj, najlepshi mesetz u godini, a ja sam gulio wojnichki pasulj I wezhbao “gushterow let” sa sapatnitzima moje generatzije u gradu Wrshtzu, gde koshawa duwa kroz kosti I u sred leta, a dewojchitze gledaju na wojnike k`o ja na smrdljiw sir pokojne babe Dragane iz starog komshiluka…Jednom rechju losha godina… I bash tog 6og maja 2002 (psihitj pamtim datume) dobijem slobodan  wikend kao nagradu jer sam rasklopio browing pred nekim bajom generalom, ebem li ga shta je (tad josh nisam znao chinowe)… Posle toga ga sklapala tzela cheta al to nije wazhno za owu prichu (mislim da su ga na kraju rashodowali I pretopili u neshto lepshe)…Uglawnom prwi put kutji posle dwa mesetza… Poshto mi je tziwilno odelo smrdjelo (wolim owu rech da koristim u owom obliku, ostawlja jachi utisak)  na gorepomenuti sir, krenem “kutji” u uniformi… Owo kutji je pod nawodnitzima jer iako je baba umirala od zhelje da se slika sa unukom wojnikom (pa da se qrchi po komshiluku) reshih da wikend prowedem u Beogradu kod sestre I zeta…

            U pitzeriji Wladimir na bulewaru sedimo ja I Batitza tzewchimo espresso I chekamo da se ispeche pitza za 12ak osoba (prokleti wojnik swega zheljan)… Shmekamo dewojchitze koje prolaze bulewarom u “letnjim suknjitzama” koje su jedwa dochekale da malo otopli da proshetaju swoje kwartzowane nogitze u solarijumima… Kako je lepo biti tziwil, pa maker I u maskirnoj uniformi I tzokulama… U masi leprshawih suknjitza prepoznam swoju biwshu dewojku, koja me shutnula neposredno pred odlazak u askaru, kako grabi iz prawtza prawnog prema skupshtini (niz bulewar)… Shutnula me zbog biwsheg tzimera, nebitno skroz… Zajednichki interesi obichno spoje ljude, medjutim nas dwojitzu su zauwek razdwojili… Ustanem I dowiknem je “Bojana”, na shta se ona samo okrete (kao na wetj pomenuti sir), reche mi “Zdrawo Zheljko” I nastawi swojim putem, a ja ostadoh da wisim… Kao obeshena konjokraditza u western filmowima…Kao auspuh na (nowom) jugitju… K`o shunka na tawanu…

“Ma ko je biiiiiiiiib Batitze” teshi me Batitza “nego idemo mi wecheras na swirku na splaw”…

“Ma zjbi me sa splawowima ljubi te brat, znash da ne wolim da idem na takwa mesta”

“Skroz pristojno mesto, kafanitza, a swira I Rubrika 48”

“Oket idemo do Gotze da se preswuchem, sredim I idemo”

“Jes brate bash dish-smr na sir one pokojne babe Dragane iz twog starog komshiluka hahaha”

Okupan, obrijan (josh od prethodne notji), obuchen u sestrine farmerke (zamislite kako sam bio mrshaw) I koshulju, sa swe zetowim patikama (samo 2 broja wetje), odemo na splaw Knez na Nowom Beogradu…

Splaw krtzat, preti mu potop ako nekim sluchajem ljudi nastawe da se dopinguju piwom I swoje fizioloshke potrebe obawljaju direktno u Sawu… Nigde mesta… Uwalimo se za sto nekim dewojchitzama koje posle 15ak minuta wide sa kakwim su `chko patjenitzima podelile sto, ustanu (ne plate) I zapale na neko mirnije mesto… Fer kompenzatzija… Mesto za tzeh…

To weche  sam furao kabasta pitja (litar litar) I nije mi smetalo shto su chashe bile prljawe, konobaritze bistre, pogledi zamutjeni, shto je Sawa smrdela (ako sad uporedim sa sirom swi tje odustati od daljeg chitanja),  a Rubrika swirala  najloshije od swih swojih nastupa do tad…Sloboda choweche!!! Negde pred kraj swirke na splaw je stupio I moj biwshi tzimer iz doma (ja sam ga I zarazio Rubrikom), a Bojanin sadashnji (dechko) I zaputzao se prawo za moj sto….Jbte shto je swet mali, a o splawu I da ne prichamo… Jedino da se butjnem u Sawu I izbegnem owaj neprijatni susret…

“E tjao gde si ti, chuo sam da si u askari” pokushawa da bude ljubazan…

“Jesam brate, ewo pustili me malo…sedi”  pokushawam da budem josh ljubazniji…

“Missim da si chuo za mene I Bojanu… Znash wi kad ste raskinuli…Mi smo eto…Jbga… Ne ljutish se?”…

Ma ne zashto bih se ljutio na nekog ko firtza moju biwshu dewojku…Ni najmanje…

“Ma ne ljutim se bre, nego da prewaspitash malu, danas sam je sreo kad se wratjala sa faksa, tako me surowo iskulirala, da mi je doshlo da zaplachem”…

“Werujem da ti je bilo teshko, znam da je najgore ono dabogda im`o pa nem`o”

“Ma zhelim wam swako dobro (dabogda I ti tzeo zhiwot heft`o swoju zhenu I broj`o tudje nowtze), samo malo mi degutantno da prichamo o njoj”…

“E owde je kako widim gotowo, a tu sam sa nekim drushtwom, ae zapalimo do KST-a da se malo prisetimo studentskih dana”…

Pijanoj budali ne treba dwa puta retji da ide u kafanu…Wazhi…

Poshto nismo swi mogli da se spakujemo u njegowog spacheka a da pri tom ne reskiramo da nas murija zaustawi I priwede na trezhnjenje, ja sam krenuo taksijem… Kad sam rek`o taksisti “prati onog spacheka”, okrenuo se I razwukao osmeh u fazonu “to brateeeeee owo chekam tzeo swoj zhiwot”… “Ma zezam se prijatelju wozi do KST-a”…Shala me skupo koshtala (opr`o me za wozhnju), ali sam nauchio da se sa taksistima ne treba zezati bash kao I sa konobarima (shto sam odawno nauchio)…

U KST-u nafatam jednu tetu sa Banowog Brda, jer niko ne mozhe da zalepi slomljeno srtze kao shto to mozhe samohrana majka dwoje maloletne detze, uspeshno negirajutji urbanu legendu  da wojnitzima sipaju brom u chaj… Ili ne, to nije bilo tada…To weche me startuje deriguz I to je bila kap koja je prelila chashu…

“Slushaj Boshko Jankowitju, to jes njemu slichan, ja mozhda jesam zagoreo al ako ochekujesh da ti potzepam bulju  wecheras znaj da nemam takwih ambitzija, mogu samo da ti potzepam `chku flashom ako se odmah ne udaljish”…

Ma neeeeeeee…Nije ni to bilo tad…Prokleta amnezija swe mi se pobrkalo…To weche swir`o tribute EKW-a, a piwo bilo neshto dzabitze….Bash smo se oletwali…

Edited by tri_praseta, 2012-01-21 01:49:11

Edited by tri_praseta, 2012-01-21 02:01:26

E, prase slatko. Kad prelazimo na snimanje serije? A je s' ti imalo somborske usi, znas one crvene, zaledjene, samo sto ne otpadnu? To svi kazu ako ih zima zatekne u Somboru, pa valjda i u Vrshtzu? Kad ti napises Vrsac, uvek mi deluje nekako bolje, kao strani grad, haha

Seceru, svaka cast!

hwala walhala wesna....pa i jes strani grad...u stwari bitje

Eh, prasulence jedno... ukinuse tu glupu vojsku, steta sto nisi malko mladji... sad bi nam pisao samo o ljubavi

"a sebe bih na poklon dao bilo kome..."  

tea teitze teosawa....shto nisam malo mladji ili shto nisam deriguz, sluzhio bih tziwilno

Prasline, ovaj je blog bash bash...eto! Svidja mi se breeee!