„Večeras moraš da ideš sa nama. Imam jedno iznenađenje za tebe ! „

Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da me povedu u provod i mog: „Danas baš ne mogu da se organizujem, bolesna sam, nema ko dete da mi čuva…“ pristadoh. Hmm…zna moja rođa koliko volim iznenađenja i da me odavno niko sem mog deteta i dece u vrtiću nije iznenadio. Jedino sto sam uspela da saznam je da je to neka draga osoba sa Zokija.

„U koliko se nalazimo?“

„U sedam sati.“ (htedoh da kažem da se tako rano se ne nalaze ni tinejdžeri koji prvi put izlaze u grad, ali prećutah)

Spremih se na brzaka da ne bih zakasnila (nisam ja Delta), ali će ovo izgleda biti jedna od onih stvarno retkih situacija kad neću stići na vreme. Neki „delegat“ se parkirao iza mene i nema šanse da prođem. Dok sam psujući u sebi (naglas psujem samo kad vozim) zvonila redom svim komšijama u zgradi posle nekih 15 minuta kad mi je ponestalo i psovki i nade pojavio se dotični pa sam najzad krenula ka Zemunu.

Pošto je na svom terenu Voja je predložio restoran, a mi smo jednoglasno prihvatili. Tu su nas čekali jos i Gipsy i iznenađenje. Dok  je družina Zokijevaca (Sneky, Jazawac, Saxy, Inna, Neci Peci i moja malenkost) ulazila u restoran ja sam ga odmah spazila. Jaooo…pa to je PRASE (samo da znate da je bilo samo jedno, ali drugo dvoje uopšte nisu nedostajali jer je ovo vredelo za trojicu). Prepoznala sam ga sa jedne slike gde se slikao sa nekim kršom od traktora (to je bilo dovoljno da shvatim da je otkačen i gotivan lik). Odmah mi se osmeh navukao na lice i nije me napuštao cele večeri.

Počelo je međusobno upoznavanje i ljubljenje. Dođem do PRASETA i izljubim ga kao najrođenije prase, a on me gleda u čudu. Uplaših se da mu nije dobro ili da ga ne daj bože moje ime nije podsetilo na neku osobu koje se baš rado ne seti. Pokušaću ponovo… možda budem imala više sreće… „Ja sam wewerica “ rekoh sa strepnjom u glasu. Prase poskoči (valjda od sreće) i iz džepa izvadi nešto malo umotano u plavi sjajni papirić sa sve mašnicom. „Izvoli…doneo sam ti orah da mogu lakše da te prepoznam.“ Nasmejah se i pomislih ovo već liči na praseća posla. Još kad mi je rekao da je obišao sve komšije u prečniku od kilometar kako bi pronašao orah u ljusci, vrednost oraha je naglo porasla. A da sam znala da je on to iznenađenje, potrudila bih se i ja da pronađem kukuruz pa makar prešla kilometražu kao Delta kada je išla kod Voje .

Restoran se orio od smeha dok nam je Sneki prepričavala razne dogodovštine sa Zokija. Svi smo bili srećni i zadovoljni…Gipsy zato što će Prase imati inspiraciju za novi blog, a moram priznati i ja jer je on moj omiljeni pisac blogova…Inna zbog svojih razvijenih „plućnih kapaciteta“…Saxy zato što nas skoro sve redovno dobija u jambu…Jaza zato što ima Sneky, a Sneky zato što ima Jazu…Neci i Prase zato što su upoznali vevericu (nadam se)…Voja zato što nas ovako otkačene ima na Zokiju…a ja zato što sam upoznala nove prijatelje i što mi je Neci poklonila cvet koji je napravila samo za mene i prase orah sa sve ljuskom.

Kada nas je sve stomak zaboleo od smejanja (kao da smo radili trbušnjake, a ne sedeli u restoranu) Sneky predloži da idemo negde na narodnjake. Pravdajući se neodložnim poslom Gipsy i Voja nas na našu veliku žalost napustiše (ili im se nisu slušali narodnjaci ), a mi uspesmo da se uguramo na neki splav gde su na sreću nas koji ne slušamo grandovu produkciju, svirali stare dobre narodnjake. Pevalo se, igralo a boga mi i pilo (samo oni koji ne voze) sve do sitnih sati. Malo teže smo izlazili na kraj sa Innom i Jazom koji su bili toliko veseli da su hteli i na sto da se penju ... dok smo se mi ljuljali u ritmu muzike za ples. Već pomalo umorni odlučismo da krenemo odakle smo došli.

Prase nas je zabavljalo pričom o tome kako je više puta „duvao“ pa sad ne sme da pije kad vozi. Ni sama ne znam koji me đavo terao da se pohvalim kako ja NIKAD nisam „duvala“, a obećala sam samoj sebi da ću tu reč izbaciti iz svog rečnika.

Potrpasmo se u tri automobila i krenusmo…Jazo na čelu kolone vozi toliko brzo da jedva prestigne pešaka koji brže hoda, tako da meni nisu smetala ni dva ležeća policajca pored škole da ga preteknem, a ni Prasetu da me u stopu prati… Ali ne lezi vraže…sačekaše nas tri stojeća pandura i poredaše nas kao svatovsku kolonu. A ja još nisam uspela da zaboravim kaznu (prvu u životu) koju mi je pandur pre neki dan napisao. Tešim se samo da je pobegao iz nekog vica i nije uspeo da prepozna moj šarm uz čiju pomoć sam više puta izbegla kaznu. Čak su mi auto skidali i sa pauka, a o ne vezivanju pojasa i korišćenju telefona u toku vožnje i da ne pričam.

„Dobro veče. Molim vaša dokumenta.“

„Dobro veče. Izvolite…jel treba i lična karta?“

„Ako bude trebala reći ću.“

Pih…ala je ovaj neki nadrndan ili možda ne zna da je i lična karta dokument. A možda mu je smetalo što sam bila baš raspoložena i nisam skidala osmeh sa lica….a i on bi bio da je imao društvo kao ja i da je šašava Neci sedela pored njegaa. Dovoljno mi je samo da pogledam u nju i da prasnem u smeh.

„Mogli bi ste da duvate.“

„Mogu, ali ne znam kako se to radi?“

„Objasniću vam…udahnete vazduh i duvate srednjom jačinom dok ne kažem dosta!“

Pruži mi on neku spravicu koja liči na melodiku, a ja od smeha ne mogu da dođem sebi.

„Izvinjavam se…“ pokušavam da obuzdam smeh, ali mi ne ide …samo što nisam…duvam ja u melodika i samo što poče da svira, a on reče DOSTA!(a mogla sam neko kolce da mu odsviram).

Ne verujući svojim očima da ništa nisam pila ipak nas pusti da idemo. Ja izleteh iz kola i trk kod Praseta da vidim da li je on „duvao“…kaže nije… Ajde da pitam i Jazu…nije ni on. Qq pa samo ja „duvala“…sram ga bilo bezobraznik jedan… mene je našao. A možda je samo hteo da budem po nečemu posebna te večeri…

P.S. Samo da znate... slobodno svi možete da mi date dislajk jer vise necu pisati blogove. Ovaj je napisan zbog izgubljeme partije u jambu i svih narednih izgubljenih partija.

I nadam se da je prase zivo i zdravo docekalo moj blog.

Edited by veverica, 2013-05-08 17:09:12

hahaha zhiw i zdraw sam, samo sam morao da trknem u kafanu na koju s nogu dok chekam blog (ewo dodjoh kutji zhiw i zdraw) lepo si opisala dogadjaje od te wecheri weweritze, samo tako nastawi da nas uweseljawash swojim blogowima i dalje a mene nahwali da me prosto sramota, shto sam owolika swinja kad sam onlajn

Ljubomoran sam. Malo malo pa blog o prasetu. Uzgred, njemu nikad nece porasti...EGO..

vecogicku što te nagovorio da pišeš Ja tako cmoknuh jednog Zokijevca pri upoznavanju,skoro se čo'ek onesvijestio na po'  Baščaršije Čekamo novi blog

Odlično pišeš! Bravo! Obećaj da ćeš nam još pisati

Dodjem ja na msn...kad izleće prozor...

-Dej si ti machko tzeo dan danas? Weweritza napisala blog..o meni...

Mislim se ja...qq meni...mora da je izgubila u yambu,pa bila primorana

-Jesi prochitala?

-Čekaj bre,čitam...sve do sitnih detalja...pa čak i onih u zagradi

Dopada mi se način na koji si nam svoje iznenadjenje prezentovala...volela bih stvarno da nam se pridružiš u pisanju...pa taman morala da te vodim svake nedelje u pustolovinu...BEZ navigacije(to da imaš temu za blog) .

Samo da se zna Jaza i ja smo bili jako veseli,djuskali smo u mislima,i stolici  I ako sam skocila na Dzejevu song,a ,a Veca se ljuljala levo desno kao da smo na splavu koji se ljulja,pa dobila upalu misica   od ljuljanja) A tvoje atribute cemo u jedan MEGA 

ccc

ja ispadoh crna ovca 

sporo sam vozio jer :

1.  Gledali smo polupani restoran dok sam se provlacio pored nekoliko pandurska vozila ( Zemun c c c )

2.  Cekao da me Veve obidje, da ne promasim skretanje ka N.Beogradu ( jbg ja sam ravnicarski jazawac)

3. Video da panduri zaustavljaju redom sva vozila, pa da ne pomisle da izigravam Shumahera

ps.

teo da dislajkujem al mi se okliznuo mish 

 za blog

 sad sam se nasmejala kako treba