Od malena sam voleo da sanjarim. Sanjario sam da cu biti neko i nesto. Da cu ostaviti neki trag za sobom i kad me ne bude bilo. U skoli sam bio prosecan, u vojsci prosecan. Na studijama takodje prosecan, dok ih nisam prekinuo. Zaposlio sam se u drzavnoj firmi. Administrativni posao. Plata prosecna. Ozenio sam se i dobio dete. Supruga takodje radi. Moglo bi se reci da naizgled vodim jedan sasvim prosecan zivot. Naizgled.
   Pre 5 godina komsija je kupio PC. Redovne partije jamba zamenili smo buljenjem u ekran njegovog PC-a, i ostajali do sitnih sati igrajuci raznorazne igrice. Nedugo zatim, uz izgovor da je "za dete", ubedih suprugu, te kupismo i mi PC. Moj prvi kontakt sa Internetom bio je kada smo komsa i ja pokusali da odigramo neku igricu... (ne secam se koju). Nismo uspeli. Resen da ipak povezem moj i komsin komp, krenuo sam da trazim literaturu. Sto po knjizarama, sto na raznim sajtovima (napokon su se isplatile godine ucenja engleskog jezika) nekako sam dosao do neophodnih saznanja i uspeo da ostvarim zeljeni cilj. Tada sam i shvatio da Internet za mene predstavlja neistrazeni kontinent. Vrlo brzo istrazivacka avantura se pretvorila u visesatno surfovanje po raznoraznim stranama.
   Poceo sam da posecujem forume i instaliram irc programe. U pocetku sam samo citao i uglavnom nisam nista pisao. Nakon perioda adaptacije na novu sredinu, sledila je socijalizacija. Poceo sam da pisem i ucestvujem u polemikama. Upoznavao sam raznorazne osobe. Strance, nase, muske, zenske, mladje, starije. Kada sam prvi put uspostavio kontakt 1 na 1 sa jednoom devojkom iz Toronta, shvatio sam koliko je moj zivot obican i prosecan. Pretpostavljajuci da joj necu biti interesantan neke sam detalje o sebi izmenio, neke izmislio a neke precutao. I upalilo je. Kuckali smo svakodnevno po nekoliko sati. Shvatili da imamo toliko toga zajednickog. Kasnije sam shvatio da nam je zajednicko i to sto smo se oboje pomalo lazno predstavljali. Verovatno je to i bio razlog sto smo iznenada prestali da se druzimo, posle visemesecnog svakodnevnog i visesatnog kuckanja.
   Nakon toga moj virtuelni lik je usao u period reesanse. Bilo me je svuda, na sajtovima gde se chatovalo, na forumima, na serverima gde su se igrale strategijske igre sa vise hiljada igraca... Poceo sam i da blogujem. Prisutan sam na svim sajtovima na kojima je omoguceno druzenje. Imam desetine MSN, Yahoo i ostalih naloga i stotine kontakata. Na nekima od njih sam izuzetno popularan, trazen i voljen. Prosao sam sve moguce faze komunikacije i druzenja i posedujem veliko net iskustvo. Neprocenjivo. Brzinom svetlosti, posle par procitanih recenica mogu da procenim kakva osoba stoji iza nika.
   Kad procitate da neko napise da mu Internet druzenje nista ne znaci, da je to za njega/nju samo zabava i ubijanje vremena, ne verujte ni rec. Znaci mu Interenet isto koliko znaci i nama, a znaci nam jer na Internetu nismo prosecni, nismo obicni. Ovde sam poseban, jedinstven, neponovljiv... ovde sam uglavnom, zadovoljan sobom. Ako dodjem u situaciju da se na nekom sajtu sa nekim nikom nisam ostvario, pa uvek mogu da registrujem novi nik ili da promenim sajt i da krenem iz pocetka. Ima i onih kojima je igranje i druzenje na netu zaista samo zabava i ubijanje vremena i kojima do njihovog vitrulenog ja nije stalo. Ali od njih to nikada necete procitaiti... jer im jednostavno bas nije stalo. Klonite se onih koji pokusavaju direktno da uticu na to kakvu cete sliku o njima stvoriti. Kad procitate da neko napise "ja sam bio ili ja imam ili imao sam, ali necu da se hvalim preko Interneta"... folirant, pa vec se pohvalio i pokusao da utice na vasu vizuelizaciju svoga lika.
   Mogao bih tako da navodim nebrojeno primera i podelim sa vama moje ogromno iskustvo. Ali necu. To pre svega nije kolegijalno prema onima koji kao ja ulazu dosta truda u svoje "doterane" virtuelne likove. Takodje, svako treba da stekne svoje iskustvo, da plati svoju skolu. Srecni su oni koji ne ponavljaju greske.

p.s. Jos jedan savet. Nikada, ali nikada ne verujte u iskrene ispovesti i autobiografske price na blogovima.

Bas sam dugo cekala al niko da turi komentar a bas nisam htela da budem prva.

Moz ti da se pravis prosecan do prekosutra, ja znam da nisi

Jaooo, lucky, a 'ese sećaš ono kad si bio učiteljica violine gay opredeljenja, pa te ja tešio i nagovarao da pozoveš koleginicu sa solfeđa koja ti se mnogo dopadala na koncert Leonarda Cohena?

Dobra stara vremena.

;">

Replika od lucky , 24 September 2009, 14:44 Eh... nisam zeleo da te ofiram ovde. Ali naravno da se secam. A secem se i scena kad smo u tandemu ulazili na chatove... pronadjem grupicu naivnih net domacica i kroz neobaveznu pricu plasiram neke detalje o tvom trenutnom niku. Pocne tako prica o tebi, sve kao nikog ne interesuje preterano ali "bas da procitaju dok su tu". 3 od 4 su te kasnije cimale na privat, "kao greskom", tek da zapocnu razgovor... Ili onda...hehe, ne mora bas sve da se zna. Bila su to vremena...